Otadžbina

КЊИЖЕВПИ ПРЕГЛЕД

свега додази до уверења да „се свакп пријатељ човечанства мора радоватп аустријској окупацији ових земаља" а и будућност ће знатп наћп начпаа за дефшштпвно решење. Иокрет народностп, који тежп да у главном оенује државе, које би се поклапале с појединпм народом тако је јак, да му се не може ничим стати на пут, и једном мора доћи дан, кад ће се ева југославенска племена уједишггп..Аустрија п нехотице спрема то уједињење. Како је дошло до окупације Босне и Ерцеговине'? Шта ћ& даље бнти ? Хоће ли Аусгро - Угарска ићи још даље на југ илп исток? — Наш писац (— или боље г. г. аустро-угарски министрн с којима је он ово питање претресао —) нам даје на то следећи одговор. Окупација Босне и Ерцеговине била је лична мисао цара Фрање Јосифа ; он је њом хтео да накнади нретрпљени губитак других покрајпна. Ова је до сада уродила добрим плодовима, парочито од кад се на челу окупираних земаља налази министар Еалај. А ако оно, што још од турских земаља остаје морадне једног дана ма која велесила заузети, да би тамо одржала ред и поредак, онда је јасно да ће ту Аустрнја бити на првом месту, јер она може рачунати — внше од Гусије — на потпору остале Европе. Влада аустро-угарска је за данас још сасма противна даљем продирању али „су околности често јаче од воље појединаца, а кад се већ једном рука заврзе у шнице од точка, она онда повлачи за собом п цело тело." Ако не због чсга другог, Аустрија ће морати окупирати Македонију с тога, да у њој одржи сигурност железници Беч-Солун и Беч-Цариград. Да ли ће пак Аустро-угарска тпме усрећпти народе, које на балканском тропољу нађе, внди се најбоље из једне изјаве, коју чпни према ппсцу један трговац — Хрват, који с њим заједно на железници путује. ,, 1'аја је у Боснп, вели она била слободнија (под турском владавином) но мп под вајном уставношћу у Аустро-угарској." Писац има ирплике да се на путу за Београд разговара и с једним Словпнцем млађега нараштаја, којп му даје следеће објашњење о будућности јужппх Славена „Мп (Словпнцш се без сваке сумње надамо да ће се једног дана велики југословенски савез простирати од Љубљане до Цариграда п од Саве до Белога мора.То је наш ндеал, а сваки део наше расе треба да се труди да му допринесе са своје стране колнко може. Дотле пак ми бн се радо сјединили с Хрватима, с којима иначе говоримо скоро пстп језик." Из досадањег видело се, како емо у пстакнутом делу прошли у Босни у одношају с Хрватима. Ми ћемо се на досадање још је