Otadžbina

књижевни прегдкд

159

више, који би ма и наглчска суиског у говорг/ цуао. и Нагаа браћа Бугари хтеди би и да иам одеру кожу с леђа н опет да оетанемо нераздвојни иријатељи п браћа. Они су с тога разлога готовп да мегаају и саме I еографске појмове. Њима је Косово с Дечанима део ЗГакедоније, а северна Македонија н Стара Србија је у њих једно н исто. Али наш писац не занемарује Србију и Српске интересе у овом питању с тога, гато би то хтео, већ једино с тога, што му тако налаже грађа коју нред собом има. Да ]е он имао вигае објагањења о сриским правима на Македонију он би их на сваки начнн радо употребпо. То се впди п пз тога, гато он, прпложив уз I. свеску свога дела леп етнографски чланак енглеског путника Артура Кванс-а (Ба'лаеПе 8ег1ие, 347—359) о Старој Србији, говојзи сриским патриотама да онп у првом реду треба да теже да заузму Стару Србију.... „која је бпла позорницом славе и пропасти старог крал>евства српског, и где су ТГећ, пресгоница Српских патријарха, Скоиље , где је Душан метуо царску круну на главу, Дечани, гробница породпце Немањића, и Косово, на коме се и у последњем часу заси.јала слава српска." Долазећн да говори о будуИности нагаега тропол.а он на њему впди три могућности: или ће Аустрија и Русија поде.титп цело троноље, илп ће једна од њпх целим овладати, или ће се најпосле народности, које на њему н;иве, сјединити у савезну државу по по угледу на Сев ■ ро-Амерички савез или на Швајцарску. По његовом мигаљењу последњн је начин једпнн, у коме би се све државице успешно развпјале. п који бп у исто доба стао на пут непрестаном мегаању страних сила у њихове послове. Нигата паметније и практичније но дати прилике и могућности сваком од ових поједпних народа да својпм пословпма управља. Овакав савез би требала цела Европа да потпомаже, јер је само тако могуће да ове, пначе тако плодне земље, дођу до среће и благостања, у којима су у старо време цветале. Писац се бавио озбиљно овим питањем; он износп евојим читаоцима његов развитак као и његово данагање стање, а присталица савеза налази свуда; како у Грчкој тако и у Албанији, како у Србнји тако и у Бугарској. Он није пропустио да узгред на овом месту не наведе и један говор г. Ристића од 6. Децембра 1884. год, у коме овај разлажући прогалост балканског тропоља и доказујући, да оно данас вигае не може чинити једну, вицу, Нови Пазар и т. д. Бугарска је Македонија до Шаре плааине, а одатле к северу је Стара Србија, и ми је потпуно оставл.амо Србима." Па зар за ово не треба да смо благодарни браКп Бугарима?!