Otadžbina

Н А М Н Ш А Р У

Н Л ШИШ1Р7 И служи срамно иолаи туђинца роб, Пригнув коваретву срде и жудњу вду У битки ерпеку крв продаје Вук I невернога дрна душа. ј Ст. Поповић. Сутон на земљу беше почео већ да слази, А ја сам занет, снужден, кроз поље сам ишао, II када месец сину, ја онда тек опазих. Да сам на Мишар простран занесен изишао. Седох на траву меку м дрвен крст погледах, Ал око крста народ огорчен нешто збори, А међ' њим неку вилу у белом сву утдедах, II чух где тужним гласом народу проговори: Виља Облак се густи вије Изнад Србије ; Громови страшни прете, Да јој се свете; Олуј се грдам диже, Да је сустиже. Народ 0 нас Ке се муње нлахе домити, А наше ће I руди њу заклонити; Над нама ће громи страшни грмети Над нама ће небо све изгрмети ; Над нама ће облак пљуск*« постати, Ал ће наша мати опет остати. Вил а Страшни се гласи носе, Н свуд проносе• Чује се нека јека Поиздалека То Србе тужне воде, Да их заводе.