Otadžbina

Г Е М 0 н

47

цред очима овога шмокљана, хиљаду значића љубавп , чија нежност освежаваше топлину наших успомена. Но, по несрећи, не бесмо толико вештп, да то прикријемо и испред очију госпође Ленкурске. У разлпчитим знацима, који се чешће понављаху и које она истина не разумеваше, ипак овај сентиментални бабац проњушка на скоро да морају имати срдачни смисао. Приметио сам да је постала пажљивија. Али ми не бесмо више у оној љубавној фази, где се срце, узбуркано и плашљиво, издаје једни« погледом; наша љубав беше доетигла врхунац поуздања: виђалп смо се свакога дана; знали смо своје најтајније мисли: наше се душе слише у једно, па могасмо сачувати себи толико обазривости, да пркосимо оштроумљу онпх који нас вребају. Ми емо се волели толико да смо умели волетп се и ћутати. ЛГеђу тим чим смо приметили, да на нас пазе, престадосмо са нашим знацима, а то, јасно се видело, не беше право госпођн Ленкурској. Али и ако сам доскочио вребању, и пак не постадох мање подозрив. па сам се тога ради понашао веома обазрпво. Пошто ми је стало до тога. да предупредим сплетке и намере, које би најзад могле помутити наше спокојство, обратио сам био пажњу на све што се дешавало око мене, али то све чувајући се лисичјих ногледа. Од тада моје онхођење са Маркизом постаде са свим фамилијарне прпроде. осталом нпје ми впше ни требало бог зна какве вештине, да прозрем њихове планове; јер није протекло ни осам дана. а хтепођа Керандрејска саопгпти ми, под условом највеће тајности, смишљене планове о будућности господина Шарла. Нисам се никако иреварио о побудама тога увода; уважење које ми Мара указивагпе, давало им је ослонца за то; а важност тога не бегае никако за одбацпвање. Такво поверење доводило ме је у неприлику; тиме се доводила моја част $ незгодан положај, кад сам морао да играм двојаку улогу,