Otadžbina

48

Р Е М 0 Н

и то све због намера, против којих су устајали и моји најсветији осећаји, а међу тим било би глупо да се издам. Ограничио сам се дакло био на околишеће одговоре; но» то никако није ишло у рачун госпођи Маркизи: она је хтела да ме задобије за своју ствар и сазна моје мишљење о томе.. Најзад, видевши ме тако резервисаног, рече: — Би сте, уверена сам, нрпјатељ натној породици и рећн ћете нам своје мишљење о тако озбиљном кораку ; а ако предвићате какву озбиљну препреку нашој жељи, држим да ћете нас поштедетн непријатности — да будемо одбијени. -Ја вам велим ово са свим искрено: држим да би срећа нашедраге Жаре овом удајом била потпуно обезбеђена. Колико ја знам, она није још нпкоме обећана Знате лн можда ви ? — То је, госпођо, питање, на које вам само она може одговорнти, одвратих тако хладним тоном, да се Маркиза збунп. Она ме погледа испитујућим иогледом. — Ну, ја видим, настави она, да вам нису по вољп наши планови. — У осталом, разумећете и сами, да су све то само куле у ваздуху, додаде она нехатно; и најзад држим да није потребно да вам напомињем аисолутност ћутања. Не дадох од себе никаквог знака обећања. Дакле, борба је отпочета; требало је сад борити се, осујетити склоиљену заверу против мојих најдражих осећања. Али, док сам ја пазио на њих, на своју несрећу будем умешан у неке друге сплетке, на које нн пз далека нисам помишљао. 13. Био сам изненађен једним доста чудноватим догађајем,. коме у први мах не давах никаквог значаја, или управо