Otadžbina

I 5 Е М 0 Н

49

ематрао сам то као просту случајност. Једногл дана иошао сам био Марн на састанак; чим сам ушао у Сентандрејску шуму, опазим где се примицаху, из дубине стазе којом сам ишао, две особе, чије би ме ирисуство узнемиравало. Пошто ми је већ била прилично позната околина, а бојао сам се радознатаца тако близу стаиа сер Џорџа Бернета; сакријем се дакле у једну честу, да избегнем пролазеће, н не мало се зачудим кад прођоше поред мене , тако близу да сам нх могао познати, Маркиза и господин Мељан. Они се нису иначе баш најбоље слагали, на ми «ад овако њихово понашање изгледаше доста чудновато ; али ја бејах и сувише заузет својим личним бригама, да ми и није толико падала у очи та промена ; фжао сам да су се помирили, и нисам више на то ни мислио. Међу тим, како сам морао да мотрим на све , што се плело противу мене, осгао сам цело вече у замку, и изненадила ме јако затегнутост између госпође Керандрејске и господина Мељана ; паде ми одмах на памет сусрет у шумн Сентандрејској. И изгледао .је готово, да се то ледено понашање покатшто открави у одсуству господина Маркиа. Такве ме околности доведоше у неприлику; маркиза је била и сувише велика кокета, да ме изненади што управља стреле на човека као што је госиодин Мељан ; нобеда би ипак имала својих дражи: он је био елегантан, личан, а у његовом нонашању беше мало британске хладноКе. Било му је од прилике тридесет п четири године, финог и нодсмешљивог духа, заноеио се у говору, што се женама- донада; за мој рачун он беше мало и непристојан. У осталом, рекао сам већ једном, ми постадосмо друговп. Навикнут на париски живот. иребивао је у Езиролу само ради економије. Пошто је био Паризлија као и ја, то му је моје друштво добро дошло, ја иак, мало жељан друштва г. Шарловог, радовао сам се што сам нашао друга, чије су се мисли занимале сличним предметима као п моје. Често, у вече, ношто би се повукли из салона, како беше добар ноћник, долазио би к мени да пуОТАЏБИНД КЉ. XVIII., СВ. 69-ТА 4