Otadžbina

50

Р Е М 0 Н

шимо или би лутали но иарку задовољни обојица, што ћемо се иоверљиво разговарати о непрекидном ћеретању а све о новпм и новијим стварима , како бете обичај у салону нашега замка . што у осталом и јесте осетна навика галскога духа. Служећи се неком чудноватом лакошћу у парадоксима госиодпн Мељан ме је често подсећао на мога драгог и оригиналног Стевана, који тиме не беше мањи у мојим очима. Ја сам мотрио, а и он је то на скоро приметио, најтајније погледе, које је маркиза крадимице измењивала са својом мајком или са њим ; он није био човек који се тако лако узнемири; озбиљно се био предао својим намерама, и продужио своју улогу са таком мирноћом, као да ја бејах слеп, или да сам његов повереник. Али госпођа Керандрејска била је без сумње несигурнија и у колико је он постао смелији у толико она бегае обазривија. — Па, драги мој , рече ми једнога вечера госнодин Мељан, ког сте се врага ви умешали, од ово четрнаест дашц међу женске ? Ви не избијате више из салона. Ви који сте се пређе тако вешто отуд извдачили , сад сте се тако јако привезали за сукњу као какав — „ ирви љубавник А имате очи којима би завидео и сам митолошки Аргус!.... не мислим"овде никако маркизу. — Вере ми, врло мало мислим о маркизи, одговорим му ; ви видите да се ја само мало разговарам са госпођицом Дијаном. — Госпођица Дијана је красна , удари он гласом го)знаваоца. — Јест, и мени се тако чини, одговорим нехатно. — Хм ! онда ви још нисте на чисто , кад нисте уверени о томе! Међт тим ви се прилично интимно разговарате .