Otadžbina

Р Е М 0 Н

— Ирнзнајем да ми се добро расположење с' њене странс допада. — Она је лепа! понови он. — Вн то говорите у некој нронији.... Нећете ваљда држати, да ћу битн према њој непоштен. — Красна ! мој драги... честитам вам ! И он ми стиште руку као да сам признао оно. што се њему врзло по паметн. — Добро ! Ви ночињете да уображавате... Изгледало би као да сам ја какав Ловлас. *) Озбиљно вас уверавам, да не полажем ни најмање права на срце тога детета. Ја сам врло искрен, ви то знате, и сматрао бих себе као злочинца, кад <јих покушао кога вечера да помутим њено спокојство. — Изредно !... Само мудро, каваљерски; ви волите тајанственост, па добро: сваки по својој вољи. — На моју часну реч, ја вам се заклињем, да немам шта да кријем. — Ама коме ви то ! Бојите се да вас не издам. Па, збиља, оставимо једном на страиу неповерење и будимо искрени ! Ми можемо битп један другоме од користи. То није могуће: ви сигурно не смете да ми се иоверите ?.... Е па, да би вас разуверио, хоћу да вам дам за то јемства. - -Још једаннут : ја вам се заклињем.... — То је леио ! — Но ја ћу вам рећн, ношто сам у овом тренутку тако расположен, па још у нољу, да сам. готово већ годину дана, заљубљен у нашу лепу креолку. Она је у почетку поступала са мном као са каквим црнцем на своме добру : била је горда,... као и све лепе жене. Узмите /

*) Једна од главних личности у г С1ап88с Наг1ол\е и славном Ричард•соновом роману. Име Ловлас ушло је у по«-ловину, и њиме х»-Ке да се о! беле» и развратан човек, Прево^илац.