Otadžbina

52

Р Е 51 0 Н

сад у најерећнијем случају да је она хладна као снег. чију белину има ; и да почетак платонске љубави, која .је скупО' стала сиротог Наталиса и начинила га дивљачнијим него бледолику Лалажу, мучи нежност Хорацијеву. — Ух ! Какво је то доба!... Какви обичаји!.... У кратко, покрај рђавог дочека с њене стране, или боље услед њене суровости, догаао сам до таквог закључка, да бих нристао и да се оженим.... да нисам те зиме у Парпзу, најмање десет нута помигаљао на њене очаравајуће дражи !.... а не смем да секунем, да је нисам ни једне ноћп снивао. — Доста. мој драги Мељане ! иовичем з-збуђен толикпм поверењем, не откривајте ми никако тајну с којом. верујте,. не бих умео да се здружим.... — Врло добро, врло добро !.... Остављам вам да погађате, продужи он, као да сам тиме хтео само да га надражим на исповест. Еле, отпочео сам ја праву идилс-ку љубав. Али наједаред упадосте ви међу нас, као курјак међ овце: заплатписте моју пастирку, отесте мп пз руку фрулу, мој пастирски штаи и разбисте ми гитар. Пошао сам бно на тајни састанак, на нежни разговор и ви дођосте да ме узнемирпте код моје љубавнице!.... Па цо врага ! драги мој, потпомажимо се ! Ако се ви бојите мотрења, удесићу ја то тако, да, ће се тетка мање бринути за своју нећаку. Дакле, највећи нападни савез који можемо удеситп, а у сваком случају подбрану. Видите дакле, како се не устежем да вам се поверим ! У залуд сам говорио и клео се свим свецима, да немам шта да причам, — било је немогуће убедити Мељана. — Добро ! говорио је он. зар је то какво зло ? — Јели какав злочин , што желите да се ожените том младом девојком ? Најзад, пошто нећете да признате, извршите своју намеру тајно ; али и пак за то ја ћу вас у нужди вегато помоћи. У овој прилици, сами сте криви, гато сте подозрив. јер сте дозволили, да се н сувигае увиди, да се не иовера-