Otadžbina

Р Е М 0 К

53

вате радо маркизи и госиођи Ленкурској ; знају да сте зал.убљени и говоре о томе ; користите се дакле овом мојоч ваноменом. 14. Био сам толико изненађен тим иодозрењем, ко.је је лебдело нада мном, да, свим могућим отискпвањем госнођице Дијане, нисам никако успео да разуверпм господнна Мељана. У осталом морам признати на своју срамоту, да сам то све чинио са неком тако смешном наивношћу... шта ћеш : у какво се коло ухватиш онако и играј, велс старе добричине; у осталом разговор међу људима узима у опште врло лако -сумњивп карактер, да човек мора имати дово.ђно снаге и умешности, па да сваку сумњу отклони. Нозовите се на морал: ви на мах дајете грађе будаластнм гаалама; нападните врлину женскиња : илагаљиве нли .јогунасте , највигае их се предаје, и ставља иод вагау дрску заставу. Па ипак, нај•смелпје лармаџије, често иута , остају у срцу непокваренп; но кад би се давало , ма какво одличпје домаћој врлинп људи, бнло би их врло мало, који би га с правом понелп. У целој оптужби којој сам ја био иредмет, више ме је ■збуњпвала мисао, да госноднн Мељан кује, тако рећи , заверу противу мога оца, иа, стидећи се. да , ма и за један тренут. својим ћутањем примим удела у томе злочину. регаим се, да противстанем развратним -плановима који су ми изгледали, гата вигае, п гнусни. Највеће несреће непзбежно су произлазиле нз таквих намера. Господнн Керандрејски није био од оних слених мужева, који се ослањају, за своју част, ла женину заклетву ; видео сам га, како је првих дана био љубоморан и због мене, а нрпвидно неслагање жене му са његовнм пријатељем било је врло грубо лукавство, да га на дуже време вара. Али кад сам размислио о свему чиме би спречио намере господина Мељана . тек сам тада увидео све тегакоће.