Otadžbina

54

Р Е М 0 Н

Шта да .му кажем ! Он је љубио ! о томе нпсам могно сумњати, јер, ма да се сам себи подсмевао, његово срце бешеузбуђеио иод тим сарказмом. Како да га убедим ? — Зар сељубавна страст задовољава саветима, зар може да се уклони испред опасности ?.... Сер Џорџ је употребио иротиву менеубеђујућс разлоге говорећи мп : „Ви нећете добити моју кћер! 11, — А ја сам, међу тим, посветио сав свој живот остварењу својпх снова. Тосподин Мељан нема ее птта бојати од мене; он је знао д >бр;>, да га ја нећу потказати. Међу тпм моја се савест узнемиравала. Неки ми је глас говорио, да би неутралност била ■ кажњнва : пустити да се изврши то рђаво дело, изгледало ми је као и бити саучесник, шта више значило би потиомагати га. .Ђутио сам се на самога себе ; алн крећућп се у кругу непријатеља. са свију страна наилазио сам на препреке. Којим начином да се утакнем између жене, мужа и љубавника? — Створио бих себи неирнјатеље; а никако се не остављају некажњене људске логрешке.... Најзад у једном од оннх несрећних тренутака, кад нама овлада она страна савести, која нас надахњује себичношћу у нашим унутарњим ирепиркама , где смо судијеми сами, био сам готов да уг.ушим своју тежњу к правичности, тешећи се, да ће маркиза већ умети да нротивстане тако нечасном искушењу Сећање на Мару , та најбоља сграна моје душе, спасла ме је кажњиве слабостп: кад бих оставио ту- ствар саму себи, зар бпх био само саучесник, а зар не II нонижен ?... Требало је да те мисли кријем од мог доброг анђела !.... А због тога што сам у срцу крио, црвенео сам. Решпв се одлучно, увидео сам, да треба да се користим живим изразима осећања сваког вечера, ако мислим да сиасем госпођу Керандрејску п нзнграм планове господина Мељана. Уздајући се у бога у овој борби, где сам се излагао тако великој опасности , а уверен у часносг сво.је намере и у законитост свога права: реншо сам се да тбавим свога