Otadžbina

•60

р к м о н

16. Од како сам се настанио у замку, сваки ми је час доносио ио какво ново откриће у драми, у којој и сам учествовах; сваки ми час, и преко моје во.бс постајаше све то пријатнији. Свака опака сграст прогута оне, који јој приступе; сведоци постану саучасници. она их пригрли у своја наручја, Јплете нх у хиљаду интриганских замчица. тако нежно, да нх они н не осете; она их нолако, полако прпнуђава на. у почетку невине, уступке, али који и пак имају своје кривице па онда, постепено, иду тако далеко, да човек. већ и из милосрђа, губи и нраво прекора. Околина госпође Керандрејске беше јој толико одана, да је, и нз сопствене користи. не хтеде нп за шта окривљавати; у очима ове породице, навикнуте да мога оца сматрају еамо као непријатеља, хладноћа коју маркиза иоказиваше према г. Мељану, у ирисуству свога мужа, није ни из далека личила на прптворство, него је само давала новога доказа патње у којој је страдала. „Бојећп се, да преко сваке мере не раздражи, и онако љубоморног и неповерљивог, тиранина, била је иринуђена да прикрива н најневинија лријатељства " Тако су се тумачиле измишљеним фразама лажи, којима бих можда и ја поверовао. да нисам у својим рукама имао све конце тих силетака. Међу тим олуја се приближавала; Маркијево ншијунство довољно је сведочило, да се у њему пробудила сумња, и ја, да бих нредуиредио несрећу, испричам г. Мељану свој ноћни сусрет с Маркијем: нисам прећутао и да је његово име било изушћено, и то откриће било ми је као неко срество. да га приволим, да у будуће прекине с тим немогућим односима. Алн страст се врло лако погоди с мудрошћу. У пркос непоколебљнвих захтева морала, бива често тренутака , кад најкривљи постане опег невин, то су страшне борбе, где се