Otadžbina

ЖЕЉЕЗН. САОБРАЋАЈПА ПОЛИТИКА

639

том саобраћај робе у Нишу знатно ће порасти прсма садашњему, с тога ће требати да му се повећају магацини, перони за товарење и стоваривање, депови и обори. Али што се тиче велнког саобраћаја масама робе, то се истиче Ввдград као најважније место за централизационску станицу, јер из Београда се отварају трговини многи путеви и водом и сувим, на све стране и у свима правцима. Београд је по своме положају позват да постане онај велики саобраћајни и прометни трговачки емборијум. Ми смо још у годинм 1881, у једној комисији коју беше саставио г. министар грађевпна, доказивали да на Сави треба подићи кејове, да за пристаниште вал,а начинити басен, који би пловпдбу везао непосредно са жељезничким шинама. Наравно да би онда ваљало подићи још и многе нове магацине за робу, да би ваљало комплетовати и мрежу жељезничких линија на београдској станици. Кад би се све ово извршило, Београд би домннирао целокуппим прометом робе на истоку. Лађе са горњег и доњег Дунава и са Саве стовариле би у добро направљеном и осигураном пристаништу своју робу, која би се из Београда разашиљала жељезннцама на све стране, а товариле би ону робу, која једва чека да се дочепа воденог пута, Тиме би се не само мобилисала сва српска производња, него би многи српски производи јурнули на Саву, на хрватске и угарске жељезнице, него би и међународни транзитни саобраћај, јако олакшан, постајао све већи, а то је за Србију од огромне важности. У дневним листовима стране штампе, нарочито у последње време, наилазили смо на прекоре што се српска влада још и сад придржава своје пасивне саобраћајне политике. Док се не отвори саобраћај преко наших граница, иа турским и бугарским жељезницама, дотле не може бити речи о другачијој нашој саобраћајној и тариФској политици, али на сваки, начин крајње је време да се утврде начела те будуће наше политике како нас догађаји не би изнедили, како се наши саобраћајни интереси не бп оштетили. Та и Турска већ преговара са друштвом за експлоатацију својих линпја Солун-Митровица и Скопље-Врања да боље удеси нрема садашњим околностима тариФу за подвоз робе, како би мобилисала и ону робу из позадине Солуна, која до сада због скупог подвоза није извожена (до сада је жито плаћало за метричку центу на километар 3-5 дипарских пара, дакле готово два пут толико колико се до сада плаћало на нашој жељезници за робу I кл.). Потрошачи се боре за најншке, а спекулативне жељезничке експлоатације за највеће подвозне цене. Услед тога народна и жељезничка привреда долазе у судар. ОТАЏБИНА КЉ. XVIII СВ. 72 -ГА. 42