Otadžbina

56

добровољац

II, кад нема часа, он у врту ради, Па, сам или с газдом, копа, сеје, сади. &. А до тога врта — одмах иза плота Вило је Јеврејче — у бога дивота, Па, чим младог Тришу самога угледи, Таки се и она по свом врту шета, Ил на једној клупи близу плота седи, Ил около плота немирно облеФа, Па на Трншу баца очи пуне чара, А у песми тихој срце му отвара. 9. И Триша је млади у песми ужив'о Но ннје о њеним јадима ни снив'о, Ал је се на плоту разговар'о с њоме Добмјо је од ње и по цветак који, И, боље, у своме добу млађапоме, Није крај ае мог'о к'о стена да стоји. Доцније ни речи није мчого бир'о Кашто ју је, богме, по мало и дир'о. 10. А некад је с њоме и у самом мраку Шапутао нешто у уском сокаку. Али шта је тада међу њима било, То су само они млади могли знати; Тек, звезде су сјале, к'о да им је мило На њихову љубав с неба погледати, Јер звезде свем свету подједнако сјаје Мрзост се због вере код њих не познаје. 11. А и они беху ватрени и млади, Па шта да им Еера милости досади? Та, доста је било мрзости у свету; Доста због ње беше очаја и ваја — \ Сада љубав треба да је у полету, Да мражене људе једном вером спаја. Та, и Христос није мржњу исповрд'о И Христос је свуда љубав проповед'о. 12. Због ње је п с-трад'о. Па п они млади Нису били мржњи већ љубави ради. Ал залуд су онн тако осећали, Кад Јевреји старн нису таквп били За праштање греха они нису знали; И кад су младачку љубав потпазили, Пламули су гњевом, ал у себм, кришом, Тек су после млого мотрили за Тришом. 13. И Зумбулу младу — тако име беше Јеврејчету лепом — силно прекореше. Никада јој више не даше изаћи, ' Да се не би могла састати са Тришом.