Otadžbina

120

ИВАН ГУНДУЛИЋ

види се у почетку велика љубав њихова ка језику латинском, 1 који за тим под утицајем испреко мора, остављају и све већма љубе народни језик. Најзнаменитији је међу овим песницима Иван Гундулић. С њим је дубровачка књижевнност дошла до врха: иза њега је почела опадати, и ево томе равно триста година од рођења нашега песника где се онде не нађе песник, који би надмашио кориФеја дубровачке литературе — Гундулића. Пван, син Франа Гуидули&а, родио се у Дубровнику 1588 година, а овде је и умр'о 1 638. 0 њему самоме мало се што зна. Племић по пореклу у младости је васпитаван добро: у дубровачких језуита изучавао је лепу књижевност, а особито класичне језике и филосоФију. Доцније даде се на изучавање права снремивши се тако за место угледно, које за тим заузимаше у родном граду. Кад му је било око 30 година ожени се девојком Пиколетом Саркочевићевом с којом роди три сина, (најмлађи беше Шишко песник као и отац му), и једну кћер. Од Гандулића имају очуване три драме: Аријадна, Прозериина и Дубравка. Грађа за прву узета је из грчке митологије: Минос, краљ острва Крита, наметпу данак на Атињане што су му убили сина: да му сваке девете године шиљу на Крит по 7 младића и 7 девојака, које он даваше некакој аждаји минотавру да ихпрождире. Тезеј, славни јунак грчки, драге вол,е уврсти себе у ред ових младића., отиде с њима на Крит и овде номоћу Аријадне, кћери краљеве, уби минотавра и хтеде да се врати натраг с Аријадном : али је уз пут, наговорен од саветника, остави на острву Наксосу 2 где је нађе бог Бах (Бахос, бог вина) и ожени с њом. Радља се збива на острву Наксосу, а гла вни су моменти у овој драми: где саветник наговара Тезеја да је остави, тужење остављене Аријадне и опште весеље кад се ова сдружи с Бахом. Ова драма није оригинал Гундулићев но превод Аријадне италијанскога песника Отавија Ринучинија. 3 Превод је доста развучен 1 Иа пр. у Сплећанина Марка Марулића, који је многа своја дела написао на латинском језику, као : песме, богослотока дела, п т. д. С{. иредговор од И. К. Сакцинског у : 81ап рјзсј ћгуа(;зк1. I Рјезте М. МагиНса. " У другим се причама мало друкчије казује : да је Тозеју бог Бахус отео Арија.шу те да је он ожалошћен тим заборавно да на лађи својој иромени заставу, рашта Егеј отац му скочи у море које се по њему прозва Егејско (архипелаг, аркипелаг ; искварено, а ностало је од Аоушг&Хауод).

3 V. Лука Зоре: Грађа за књпжевно-повјесну оцјену Гундулићеве „Аријадне" (Ка<1. ји§ов1. акас1. кпј. 6 3, зЈг. 193).