Otadžbina

122

ИВАН ГУНДУ.ШЋ

Љубавник срамежљив превод јепесме Јеронима Прета: 1У атаиФе Игтск). 11С Осим ових песама сачувана је његова елегија: У смрт Марије Каландрице, и ода: Фердинанду кнезу Тосканскому. Од Дијане и Армиде очувано је врло мало. У првој песми, Дијани, износи се како Ендимијон спава, а Дијана говори да је оставила небеса и дошла к њему од силне љубави. Не могавши се уздржати пољупцем га пробуди, а он је пита: ко је тај што му разбија сан ? Вожица сам небо своје Ошла*, у крило за доћ, теби; Ну што вели, браче*, од неби*? Ти сам небо јеси моје. одговори Дијана, на шта јој Ендимијон рече: Ово је слуга тва, Чин' од ње слободно Госпође гиздава Све што ти је угодно. ... »У овој песми скоро нема епскопа приповедања, но само изливање осећаја блуднога сина : он прво живо слика безумне жеље своје, а за тим такођер казује своје кајање и одлуку да се к оцу врати, који га прима и прангга му. У еузама сина разметпога није мало прекрасних слика и стихова, али слике се некако сувише гомилају једна на другу... Песма је још сувише развучена (Романа Брандта : Историко-литературнми разборЂ ио9мн Ивана Гундудића Османв, ШевЂ, 1 87 9, стр. 5 и 6). 1 А у превод је још уметнуо из песама истога Ирета: (( Атап1е оосиНо« и »Атоге соа1:ап1е, зесгеСо е рисНсо с( Негде је провео обилно а негде непотпуно. (Лука Зоре : Грађа за књижевно-повјесгну оцјену Гундулићева „Љубовника срамежљива,« На(1 ји§;об1, акас1ет1је кпј. 5 5, сгр. 186). * ошла је без сумње окрњено отишла (од глагола отићи), где је стиха ради избачено самогласно и, а за њим т пред ш отпало. Отићи овде значи : сићи (с неба), оставити (небо). браче вокатив сингулара од братац ; основа је братц а насгавак за, вокатив е, пред којим се ц, крајње сугласно у оонови, мења на ч, а иред овим т огпада. Ако је предлог добро написан , онда је неби генетив сингулара место старијег небеси ; а у старом словенском језику још је старији облик генитива небесе. Менн се пак чини , држећп се значења , да би ваљало да стоји локатив место ген. дакле : шта велим , шта говорим о неби (о небу) ? Испореди : Ђ. Даничића : Историја облика српекога или хрватскога језика, 1 87 4, стр. 19.