Otadžbina

иван гундулић

129

Дјела узмножнијех успомена. Чае поклисар не постава, 1 Ну поспјешно најпријед ходи. Управ ријеке од Дунава, На Ћелијах да ју броди, • Ћели.је су град њекада Гласовита биле имена, Обиљежја једва сада Назиру се из купјена : 2 Вогдански у љих војевода, Стјепан цару одрва се ; Гдје висоцијех кров би пода Сад на сунцу стадо пасе. Мру градови огрнути Од какења становита, А од умрле човјек пути Ј-Кали јер не има вјечнијех лита. Лх ! поносна наша ћуди, И јес јоште тко се вара И у животу тврд се суди Видећ' ками да се обара. Прешавши на поља богданска, паша постаје тужан јер на тим, за њега кобним странама, види голе кости од погинулих Турака, а особито на пољу где се је бој био. Бег богдански, који је пратио царева посланика, замоли га да му каже : како Турцима одолеше Пољаци? П е с м а 4. Разбојиште. Али-паша стаде му описивати место на којем бејаху Пољаци и Турци пре сукоба, о војводама турским и броју војника њихових; с овима беше и Соколица са дванаест бојних друга својих.

П е с м а 5. Крунослава. Посланик царев наставља пут : Кроз гомиле турскијех кости 1 куајена (у Дубр.) м. куаина.. — одрвати се као одолети коме, одежати мејдан. — кут тело (старо тт). — Ауд нарав, природа. ками (старо кдмч ^еп. кшенеј м. камен. отаџвина књ. хх. св. 77 9