Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

147

колико би им то доликовало према њихној значајности, те с тога на много места роман се овај претвара скоро у прави онис. у коме на више страна пробија сувишна субјективност пишчева, а то худи оном животу, ко.ји роман треба да има и оној објективности, која му је једна од најпречих потрсба. Оем овога, неке споредне особе у овом роману тек од један пут искрсну, а предходно није ни речице номенуто. То се примећује на пр. у особи адвоката Драгутина и Наталије. Што се тиче стила иишчевог, он је одавна познат са своје непажње у томе. Језиковних и правописних погрешака ретко да нема на којој страни, а на по неким местита много је страних речи. Набројивши махне овога романа, ми тиме пикако нисмо ради побијати му вредност. На против баш у њему је скоро све остало о чему не стависмо иримедаба, природно и лепо испричано, са многим красним психологијским студијама и са доста занимљивих призора. Иа крају још и ово : Крајње је време да се свим силама материјално потпомажу књижевници, као и остали уметници, и тиме да се стварају средства, буди воља на даљи рад и да се тако даје лен пример млађим књижевницима и уметницима. Већим куповањем овакових књига, јако ћемо приномоћи њиховом све већем усавршавању. С тога са своје стране, препоручујемо од свег срца овај најновији роман Јашип. Милош Н. Пејиновић.

Библиотека за женски свет. Овеска Ш. Сре^аубраку, написао ГроФ Лав Николајевић Толстој; с рускога превео Сава Петровић. Издаје српска књижара Браће М. Поповића, у Новоме саду, 1887. Градећи разлику између некадашњег и сувременог романа, и побијајући мњење Жан-Жак-Русо-а, да је читање романа неминовно опасно по невиност младих девојака, велика књижевница овога века, Жорж-Сандова (Аигоге Бис1еуап1;) овако се изражава: »Од једног столећа на овамо, роман се потпуно уздигао изнад пресуде коју му је изрекао Жан-Шак Русо; то је оруђе које се много усавршило. Веште и илодне руке могу учинити да одјекну све жице његове. Он се може иримениги на васиитање људи свакога доба и свакога положаја; он може код дечка иробудити клицу, а код млалиАа разву.ти осеКање за леио и добро; он може иотврдити и освештати оно познавање (искуство) код зрела човека и старца; само неће то чиниги увек истим средствима и истим начином поступања, и савршено 10*