Otadžbina

књижевни преглед

лреставио једну Фазу из људскога живота, о којој су писали и Песници и филозофи , и о којој и социологија мора водити озбиљног рачуна. * * * Да би о поменутом Толстојевом делу могли говорити што јасније за наше читаоце, изнећемо најпре садржиеу истога дела , па ћемо се онда задржати на појединим карактерима и ситуацијама. Садржина дела »Срећа у браку« у овоме је: Маша (Марија) и Соња (СоФија), после смрти њихових родитеља, руских племића, живе на селу с Каћом, својом васпитачицом. Каћа је одавно у њихној кући, и однеговала је и Машу и Соњу, а никако сс није удавала; то вам је, дакле, девојка, која је већ зашла у године; Соња је још дете, а Маша је девојка у првој девојачкој младости, пуна снова и идеала, младост и нсвиност у овај мах главне С У ј°ј Дрте. Соња је, као дете, живахна и весела, али Маша, којој су говорили да је лепа, и којој је то и огледало казало, осећа се тужна и суморна, што мора целу зиму провести на селу. Кад би јој Каћа рекла да се занима овим или оним, одговорила би јој: »Немам воље — није ми ни до чега! (( Тако је Маша, у својој седамнаестој години, живела тужно и суморно, да су већ сви опажали да се почела губити, и Каћа је већ смишљала да је води у варош, али за то је требало новаца, а они још нису знали шта им је иосле матере остало, док није, Марта месеца. дошао к њима њихов тутор, Сергије Михаилић , који је био најбољи пријатељ Машиног покојног оца ма да је од њега био много млађи. Својим природним, отвореним, пријатељским нонашањем, СергиЈе Михаилић учинио је врло повољан утисак на Марију Александровну, поново јој омилио рад спрам кога она беше постала равнодушна, и од тога доба Маша се усрдно бавила читањем, музиком и васпитањем своје мале сестрице, и време јој већ не беше дуго као пре, а старо, мрачно Проково на један пут сГшу и оживи. Други долазак Сергија Михаилића у Проково догодио се месеца Маја, са свим изненадно. Жао нам је што нам простор овога часописа не допушта да изнесемо све дивотне описе природних лепота најлепшега месеца у години, којима Толстај тако лепо спрема триумФални повратак свога јунака на место његове радње, која је у потпуној хармонији са лепотом околине. На бујно, младачко расположење Марије Александровне, с једне стране лепота природе, с друге опет отворено, искрено, пријатељско понашање Сергија Михаилића, дејствују заједнички и стварају оно тајанствено осећање, које се почело рађати у срцу њеном, и које она сама најпре није умела да одреди. Из тога нејасног, девојци са свим непознатог осећања, рађа се касније љубав Машина према њеном тутору.