Otadžbina

КЊШКЕВНИ ПРЕГЛЕД

155

— Дакле у томе је надмоћност мужевљева ! — помислим у себи; вређати и понижавати жену, која није ништа учинила. То ли је дакле ћегово право! Али ја му се нећу покорити, нећу погнути свогл врата. — Не, ја нећу да ти чиним никакве жртве ! — рекох му, и осећада сам како ми се ноздрве раширише, а лице ми пребледе. У суботу идем свакако на — вечерњу забаву. — Шелим ти, да се пријатно проведеш! -- викне он, а гњев кииљате у њему. Али међу нама је све свршено.... Нећеш ти мене дал>е мучити. Био сам луда, што сам.... Усне му дрхтаху и очевидно се усиљаваше да не изрече, што му беше на језику. Војала сам га се и мрзила га у том тренутку«. После ове сцене, Маша је отишла на забаву код гроФице Р-ске, где се разговарала с великим кнезом, који се упознао и с њеним мужем, али на тој забави није била весела као обично, и осећала је у души тежак прекор због онаквог понашања према своме мужу, и те својо осећаје, као и сцену коју је имала с мужем , исприча успут својој рођаци. Ова јој рече да је све то ситница, да таквих незнатних размирица мора бити у сваком браку, и да то неће имати никаквих последица и т. д. • Од тог дана са свим се промепио живот између Марије Александровне и Сергија Михаилића. Маша је мислила, да је Сергије охол и жесток човек, и да се с њим мора опрезно поступати; Сергије опет мислио је, да Маша не може издржати без друштва, да не мари за сеоски живот, и да он мора да угађа тој њеној несрећној склоности. Тако су Сергије и Маша почели узајамно једно о другом погрсшно мислити, и провала међу њима била је све дубља; нестало је негдашње интимности, и обоје се скоро бојало да остану на само, бојећи се онога што је једно другом имало да каже. Од тога доба друштвени живот, који је Машу испрва опио својим сјајем и блеском, на скоро је са свим овладао њоме, постао јој обичном потребом, ступао је у своје окове и уселио јој се у душу на место пређешњег, осећајног живота. Није смела да буде сама, бојала се својих властитих мисли и осећаја, које је морала да заглушује друштвом, у коме је била по вас дан. Ну ипак, такав живот није јој био ни забаван ни досадан; чинило јој се да го просто мора тако бити. У таком хладном, усиљеном животу, провели су три године. За то време, Маша је добила сина, и материнско осећање беше је испрва тако си.гао обузело, да је помислила да ће живети новим животом. кли после два месеца, кад је опет почела излазити у друштва, тај моћни природни осећај ослабио је, док није прешао у навику и хладно вртење дужности. Код Сергија било је баш противно, јер он је сву