Otadžbina

170

0 Е Љ А Н К А

убио?!.. . Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети!.... Па ето мучи ме!.... Ваљда пак'о?.... А куд ће мигори!.... Де!.... има ли која мука гора од ове?.... Нема!.... Ни он не може ништа измислити, ама ништа више измислити — да ме већма мучи!.... Не бојим га се!— Не бојим га се!....« Цела јој ноћ прође у очајању.... Овану. Људи се искупили иа тешу сандук. Аница у кући наређује шта треба, а Анђелија седи и немо гледа у мртваца.... Зову је, говоре јој да изађе на поље.. . Она ником не одговараше , не окреташе ни главе. Њене црне очи гледаху нетренимице у мртваца.... Прође готово дан. Лазара већ сместили у мртвачки сандук; жено долазише и китише јесењим цвећем мртваца; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше око њега тако, да се једва видела глава и жуте руке на прсима.... Ика уђе у собу. — Анђо! — викну је она. Анђелија кад чу њезин глас окрете се. — Устани, сестро! — А куда ћу ? — Остави се. Знаш како веле стари: »што је од бога— слађе од меда! к — А. мени је горчије од чемера! — рече Анђелија подмук.ш. — Немој тако, сестро! Ја знам да ти је тешко!.... Треба мало и проплакати, али чинити »без себе.... к — Ја пе могу да плачем! — рече Анђелија. — 11 ја сам губила децу па.... вала, богу.... — Јест, али ти се имаш куда окренути — ти их имаш још! — Све је то све једно. Посеци по овом прсту боле, посеци по овом боле.... — Јест, али ти имаш још осам прста.... А комарцу ишчуиај ногу — ишчупаћеш му и црева.... — Ајде, сестро, изиђи мало. Ево и попа иде. И Ика изведе Анђелију у авлију. У тај пар уђоше попа и учитељ у авлију. Попа приђе, назва бога и поздрави се. — Па, баш, тако Анђо Лаза умре ! — Умре — одговори Анђелија. — Е, божја воља ! — рече попа. — Вала, попо, што бог од мене данас учини — ја не бих од гурбета Циганина !... — Ћути, Анђо ! — рекогпе јој људи. Попа јој не рсче ни речи. Није , просто , умео човек ништа да рекне....