Otadžbina

С Е Љ А Н К А

171

Поседоше мало и поразговараше па онда иопа упита : — Је л готово ? — Јест — рече Милан. — Е, ајде учитељу. — Учинише »спомен« у соби и изнеше покојпика на поље... Пратња се уреди, попа се прекрсти и запева „Свјати боже...« Пратња пође. Анђелија виде где јој понеше сво њено благо.... Мрак јој се навуче на очи; срце је заболе, заболе к'о да га је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за оним сандуком;,.... Она се увати оберучке за главу ; нешто јој пред очима сену , па онда пуче И она узе посртати к'о да је пијана,.... Ика јој притрча те је придржа. — Ајде, Анђо, сејо, ја ћу те повести до гробља. — Пожури 0...Д0...Ш6.... И ту одвугну срце њезино а из очију потече река од суза... Није се мога јавити од силног јецања. Попа сврпш опело и настаде целивање, последње целивање.... И Анђелија целива Лазарово ладно чело, лице очи обрве — све... Више је се пута устављала да сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне, повампириће се... А кад уђе у гробље — не оста сува ока. Плаче и поп и учитељ и народ и ђаци : а она сва умузгана од суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара : „Надгледајте ми Лазу. Он није тамо иознат , ви га поучите у свему. Он се, соко, зажелео деде и бабе , и оца и стричева, па оде испод крила мајчина ; а ја остах да вас оплакујем !.... О тајка и мајко моја !.. Опростите детету вашем, Анђи вашој! Ја сам на вас и заборавила ; ја вас нисам походила — за то ми , ваљда, и одазвасте Лазу Али од сзд ћу вам чешће долазити:...« То је била жалосна песма која је звучала из уста Анђелиних... Она је звонила к'о звоно ; она је била тужна к'о што само мајчина запевка може тужна бити.... И вратише се с гробља кући и пише даћу покојнику и разиђоше се трудбеиици.... 4 Сво село спава Анђелија седи и једва чека зору да јава даде... А кад се зарумени исток и кад запеваше петли — и Анђелија зајаука. — Оно, сигурно , разастире ствари његове ? — рече Живка Симина Стамени Шивојиновој.