Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

195

у помисли, да некоји ипак исцељени одавде иду, они ће бити сазидани нашим понашањем. Не дај боже, да у нас они могу видети .шумну радост, радост световну, што смо умакли овој смрти, са коом се они још боче. Иека виде , да одлазимо благодарећи за нас, а молећи се богу за њих, и нека могу казати : и кад оду одавде, сви ће се сећати нас, неће престати богу се молити за нас бедне. Са овнм ходом, са првим корацима, које сад учинимо, почнимо живот пун мшосрђа. Који су се повратили старој снази, нека пруже братску руку слабима ; ви младићи, подржавајте старе ; ви, који сте остали без деце, погледајте око себе, колика су деца остала без оца! Будите им то место њиховога ! А ово милосрђе, покривајући ваше грехе, ублажиће вам и болове ! к Потмули жагор од уздисаја, јецање, које биваше у збору све јаче, 6и уједанпут овде прекинуто, када угледаше проповедника да метну себи уже око врата и да паде на колена ; наступи дубока тишина и сви очекиваше, шта ће да каже. „За мене, с< рече, »и за све моје другове, који смо без свеке ваше заслуге били одабрани за узвишену повластицу, да у вама Христу слузкимо, ја вас молим, да нам опростпте, ако нисмо достојио испуњавали тако велику службу. Ако је лењост, ако је неучељивост наше пути нас учинила, те смо били мање пажљиви за в,1шс потребе, мање готови на ваше позивање ; ако је ноправедно пестрпљење, ако је грешна зловољност учинила, те смо каткад пред вас долазили са немилим и мргодним лицем ; ако нас је она помисло. да нас ви требате , каткад навела нас да с вама непоступамо са свом оном понизношћу, која се пристоји; ако нас је наша слабост навела на какво дело, које вас је саблазнило: опростите нам! Тако вама оставио бог сваки ваш дуг и благословио вас! к Пак осенивши слушаоце великим знаком крста, устаде. Ако нисмо могли баш саме речи , а ми смо овде саопштили барем смисао, садржај оних речи, које је заиста изустио ; али начин, како их је говорио, тај се не може описати. Беше то начин човека, који је служење кужнима назвао повластицом, јер га је држао за то ; који је исповедао , да јој није достојно одговорио ; који је молио за опроштај , јер је уверен био ' да .му треба. Али л.уди, који су гледали око себе ове капуцине, да не чине Друго, но да умиру , иа овога , који говораше за све , како је увек -први ту труду, као и у уважењу, осим кад се и он налазио над гробом : помислите, с каквим су јецањем, с ^аквим ли сузама одговорили таквим речима. Дивни Фратор узе затим велики један крст, који је био наслоњен на један ступ , намести га преда се, остави опанке " ,"Ј, ~ ■ I 13*