Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

вој нади и дошло јаче страховање, сиромах се увати свом снагом своје душе за овај кончић; он изађе на пут и пође на ону страпу, одакле је дошла опходња. Када дође до капеле, клече на доњи степен, и ту се обрати богу са молитвом , или боље рећи, са збрком од смешаних речи, испрекиданих реченица, од узвика, молбе, жалбе, обећања, са једном од оних речи , којима се не обраћамо људима, јер немлју довољно оштроумља да их разумеју, нити стрпљечт да их саслушају; нису толике, да би се спрам њих осећало сажагење без нрезирања. Устаде у неколико охрчбрен; обиђе канелу и нађе се на другоме нуту, који још није видео и који вођаше на друга врата; после нек лико корака угледа летве, за које му је говорио Фратор, али ту и тамо прекидане, управо као што му је овај био казао ; он у1)в кроз једну од тих дера и нађе се у женском одељењу. Окоро на првоме кораку који учини виде на земљи пранорац, као што су их монати носили на једној нози ; паде му на ум, да би му такво оруђе могло послужити као путни лист онамо унутра ; он га узе, осврну се , да ли га ко гледа , па привеже себи , као што су они чинили. II одмах се даде у тражење, у тражење, које само по ко„шчини предмета било би ужасно теретно, па да су предмети били сасвим другојачији; поче оком прелетати, па и посматрати нову невољу, од чести то ли сличну већ виђеној од чести т о ли различпу; јер уз исту несрећу беше овде друкчија патња, тако рећи, друкчије боловање, другојачије јаукање, другојачије цодоошење, другојачије узајамно еажаљевање и помагање ; у гледаоца беше другојачије сажаљењс и грожење. Већ био прешао не знам колико, а без користи и без препоне, како чу иза леђа једно »ој ! (< један крик, који као да се њега тицаше. Он се окрену и виде у неком растојању једнога комисара, који диже руку, машући управо на њега и вичући : „Онамо у собама троба помоћи ; овде је мало час распремљено. с< Одмах виде Ренцо, за кога држе и да је праиорац био узрок забуни, Сам себе назва глупаком, што је мислио само на неприлике које му је овај знак могао уштедити, а не и на оне, које му је могао навући на врат; али у исти мах 4 домисли се, како ће дага се курталише. У нме одговора на брзу руку климну главом, као да ће да каже, да је разумео и да се повинује, па се уклони испред његових очију, заишавши на једну страну међу колебе Кад му сз учини, да је доста одмакао, помисли и на то, како ће да се опрости повода саблазни , па да би то могао учинити, а да га не виде, уђе у малени простор између две колебе, које су