Otadžbina

204 вереници који их зна и има начина да их изврши, али за нас просте људе, који и не знамо, како то треба да се чини.... Зар нису то ствари, које не важе? 1< »Кажи ми, је ли далеко одавде ? к »Није, неколико корака иза цркве, с( »Причекај ме овде за часак,« рече Фратар ; »а онда ће мо заједно отићи до ње." »То јест, ви хоћете да јој кажете....« »Ништа не знам, синко; ваља да чујем њу: »Разумем,« рече Ренцо. Па остаде, упрвши очи у земљу и скрстивши руке на прсима, савлађујући своју нсизвесност, која остаде, као што је била. Фратар опет оде да потражи онога оца Витора, замоли га, да га онет замени, уђе у своју колибу, изађе са котарицом на руци, па се окрену Ренцу, рече му: »Ајдемо,« и пође напред, упутивши се оној колиби, где су мало пре оба била ушла. У овај пар уђе сам, и мало за тим ево га опет и рече : »Ништа! Молимо се богу, молимо се! (( Онда опет рече : Сада ти мене води.« И не говорећи ништа, пођоше. Све већма се небо смркњаваше и сада јављаше, да ће зацело скорим наступити непогода. Често муње прекидаше све јачу помрчину и за часак освстљавање предуге кровове и сводове од ходника, кубе од капеле и ниска ирочеља од колиба; а громови на једанпут рикнуше и орећи се разлегоше се од једнога краја неба до другога, Младић иђаше напред, пазећи на пут, једва чекајући да тамо стигне, а ипак умеравајући ход, да би га примерно према сили свога друга, који сустао од умора, опрхван болетицом, савладан запаром, споро корачаше, овда онда дижући небу мршаво лице, као да би да тражи слободнији одисај. Када Ренцо угледа колибу, застаде, окрену се назад и дркћућим гласом рече: »Ту је.« Уђоше.... »Ево их ! викне жена са постеље. Лучија се окрену, нагло устаде и пође пред старца вичући: »0, кога видим! 0, оче КристиФоро! (( »Но Луција! какве те је беде опростио господ! Треба да си врло задовол>на, што си увек уповала у њега. (( »0, да! Али ви, оче? Куку мени, како се променио ? Како сте? кажите ми, како сте?« »Како хоће бог и како са његовом милошћу хоћу и ја, (( одговори Фратар са ведрим лицем.