Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

»Грех, ћери моја? сс одговори отац ; »зар грех, кад ее притекне цркви и кад се иште од њенога служитеља, да употреби пласт, коју је примио од ње, а коју је она примила од бога? Јн сам видео, на који сте начин вас двоје били вођени да се сједините, и ваистину, ако сам игда мислио, да су двоје богом сједињени, то сте ви били; сада не увиђам, зашто би бог хтео да вас раставља. II ја га славим, што је мени овако недостојну дао власт, да говорим у његово име и да ти вратим твоју реч. А ако захтеваш од мене, да те разрешим од тога завета, ја се нећу устручавати да то учиним, сувише, ја баш мислим, да то од мене захтеваш.« »Онда.... онда.... захтевам, с< рече Лучија са лицем, које је смућено било још само стидом. Фратар мигом једним дозва момка, који стајаше у најдоњем углу, гледајући јјер друго није ни могао чинити) нетренимице на разговор, који га се толико тицао, и кад овај приђе рече узвишеним гласом Лучији: »Силом, коју имам од црвве, разрешавам те од завета девичаства, уништавајући што је у њему могло бити непромишљено и опраштајући те оваке обавезе, коју си могла на себе узети. сс Читалац може мислити, како су звониле ове речи Ренцову уху, живо захвали погледом ономе, који их је изустио, а Одмах потражи Лучијне очи, ма залуду. »Поврати се без бриге и спокојно својим ранијим мислима,« настави капуцин говорити јој; »наново моли од господа милости које си искала, те да будеш побожна жена, и уздај се, да ће ти их после толиких јада дати тим обилатије. А ти рече, окренувши се Ренцу, »имај на уму, сине, ако тИ црква даје ово иодружје, не даје ти за то, да би ти прибавила привремену и световну утеху, која нека би и била потпуна неиомућена каквом непријатошћу, морала би се свршити са великим болом у онај час, када бисте Једно друго оставили; но чини т >, да би вас обојо извела на пут утехе која неће имати конца. Лзубите се, као сапутници, са том мишљу, да ће те се растати, и са надом, да ће те се опет састати за увек. Благодарите богу, да вас је довео довде не кроз бурне и пролазпе радости, но са трудом и кроз невоље, да би вас спремио за смишљену и спокојну радост. Ако вам бог да деце, гледајте да их одгајите за њега, да им улијете љубав према њему и ирема свима људима, и тако ћете их у свему осгалом добро упутити. Лучија, да ли ти је казао, сс показујући на Ренца, »кога је видео овде? сс » Ох, оче, казао ми је ! сс »Молите се богу зањ! У томе нсмојте да се уморите. Па и за мене помолите се!.... Децо, хоћу да имате спомен од сиромаха фратра. сс