Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

207

И ту извади из котариде кутију од обична дрвета, али стругана и углађена са својственим капуцинима Финоћом, па настави: >; У њој је остатак хлеба.... онога првога, који сам добио од милосрђа; онај хлеб, о коме сте чули говорити. Остављам га вама; сачувајте га* покажите га; покажите га својој деци. Можда ће доспети у тешка времена и у жалостан свет, међу охоле и горде; кажите им нека праштају увек, увек! све, све! па нека се и они моле богу за сиромаха Фратра ! (( Па иредаде кутију Лучији, која ]е узе са гхоштовањем, као какву еветињу. Онда са спокојнијим гласом опет рече: ))А сада реци ми, какву потпору имаш овде у Милану? Где мислиш да се станиш, када будеш одавде отишла? Па ко ће те одвести до матере, коју бог шат је здраву одржао? »Ова добра госнођа биће ми међутим место матере; нас ћемо две одавде заједно отићи, а после ће се она бринути за све. 1( »Бог нека вас благослови ! (( рече Фратар, преступајући постељи. »И ја вам захваљујем,« рече удовица, »на утешењу, које сте дали овим бедним људима, ако и јесам мислила, да је увек имам уза ме, ову драгу Лучију. Али међутим задржаћу је код себе, отпратићу .!<:■ у њепо село, предаћу је њезиној матери, а, (( додаде тишим гласом, ))спрему ћу јој дати ја. Имам и сувигпе имања, а који би требало да га са мном уживају, од њих немам више ни једнога!« »На тај начин, (( одговори Фратар, »можете господу принети велику жртву и учиниги добра ближњему. Ја вам не препоручујем ову девојку ; већ видим, да вам је као своја; имамо само да захвалимо господу, који знаде да се покаже као отац и у попуштенијама и који кад вас је саставио, дао је тако јасан знак љубави своје и једао;ј и другој. Е дакле, (( настави на то, окренувши се Ренцу и узевши га за руку, »нас двојица немамо више посла овде; и сувише емо ту остали. Ајдемо. (( »0, оче! (( рече Лучија; »хоћу ли вас јошвидети? Ја сам се исцелила, ја, која нисам ни за какво добро у свету, а ви.... (( »Одавна је већ, (( одговори старац озбиљним и благим гласом, како молим господа за милост, и то велику: да могу моје дане окончати служећи искрењему. Када би ми је сада хтео указати, треба еви они, који спрам мене имају сажаљења, да ми помогну у одавању хвале њему. Е дакле, кажи Ренцу, што имаш да поручиш својој матери. (( »Причај јој то, што си видео," рече Лучија своме веренику ; »да сам наишла другу мајку, да ћу је с њом походити што пре будем могла и да се надам, надам да ћу је наћи здраву. ((