Otadžbina

р е м о н 221 ми ее учини, да се дубином једне алеје у мом врту, кроз густи честар краде човек, који ми не беше са свим познат. Нисам ни опазио како је и кад је ушао тај тајанствени посетилац, па ме то мало изненади ; већ сам замишљао прислоњене лествице, па пужање, па.... и т. д. и т. д. кад сунчеве зраке пробијајући кроз лишће изненцдно створише шетачеву силуету на мјмчном зененилу и познадох господина Мељана. Тајна се сама собом .)бјасни. Свакога вечера, кад смо одлазили из замка, господин Мељан пратио би ме до мојега стана ; ту би остао до неко доба ноћи, па да би скратио свој пут, затражи обично од мене кључ од мојега шеталишта, које је готово одмах до његовог. Вез сумње ми иде у посету. Међу тим како он ни после неколико минута не стиже, његова ме спорост стаде мучити — кад, на десет корачаји пред собом угледам госпођу Керандрејску. — Разумедох све : то ја оастанак! На узвик, који не могадох задржати , госпођа подиже главу опази ме и стаде пренеражена. Беше јој не могуће вратити се ; будући ухваћена, морала се понашати одважно, може бити само за то, да би о мом присуству известила господина Мељана, којега ја нисам зар приметио, и спречити га да се појави. За то ме ваљада онако хладно поздрави и прође. Велики ме страх обузе , при помисли, да мо;ј отац тек што није дошао, да ће их затећи.... Немислећи о дрскости својега поступка, пођем журно за Маркизом, да је задржим, да .јој наговестим опасност. Чујући , да ја трчим за њом, окрене се расрђена тако чудноватом неомотремошћу, па ми рече гласом, који је узалуд хтела иачшшти равнодушним : - Познао сам вас, госпођо, и због тога.... — Нисам, ако се не варам, молила за част вашега друштва, прекиде ме смешећи се усиљено. Шао би ми било, да вас прекидам у вашим мислима.... — Хтедох вас известити, госпођо, да господин Маркиз тек што није дошао.... очекујем сваког часа.... Онако у страху, нисам ни мислио на увреду, која је била у овој суровој опомени госпођа Керандрејска се чисто окамени толико се разјари, да сам се од тога поплашио. — Шта ће то значити, господине ? упита она уздрхталим гласом ; ја не разумем изволите ми објаснити то. Нисам знао како да оправдам своју услугу. — Дела, довршите, господине, ја чекам ! Господвн маркиз тек нио није дошао, велите ви. — Па ?