Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ

265

Тада позваше посланика и он отиде пред краља око којега бејаху: краљевић, епископи и војводе. Поздравивши краља по турском обичају и:звади царев лист, у ком Је писало да се посланику верује у свему, и предаде га краљу. У говору свом посланик напомиње краљу ди треба да захвали Вогу, јер: Цар прид 1 ноге кога теку 2 За мир искат сви народи Пријатељство и мир иште У тве 3 круне саме сада. Спомену даље да јо од користи и једном и другом да живе у миру; да цару јунаке рађа свака страна а краљ, кад би му изгинули јунаци, био би принуђен да зове иностранце у помоћ; да се у суседне краљеве (ћесара немачког и шпањолскога) сад може мало поуздати. Кад сврши паша дугу беседу своју, краљ Шишман рече цареву посланику да се мир прима. По што је био угошћсн лепо и дариван шестоперцем златним, и по што је примио небројене даре од краља за цара, — Али-паша крете се са својом дружбом што брже пут Цариграда. Песма 12. Љубица и Крунославн. Утамничење. Посланик се жури да што пре однесе цару своме гласе о миру. Свак, ко га види, чита му на лицу шта носи, и свак се радује тога ради осим веренице Коревскога, која за слободу свога љубљенога гошодара не може ништа да чује. Да би га откупила не штеди блага, али заман, јер Ризван-паша стављаше све јачу стражу. Паша имађаше две лепе девојке, кћер Љубицу и нећаку Калинку, којима стражар бејаше грдни Бећир. Једном виде га Калинка накићена златом, биеером и драгим камењем, па га запита откуда му то? а овај јој каза да му је то дао онај младић што често доношаше дарове од посланика ћесарова стрицу њезином. Одмах зажеле она да се с Крунославом састане; а кад се састадоше, Калинка, држећи Крунославу за младића Хоће млада да изустиј Како она мре за њоме, 1 прид (старо прЋДЂ) по заиадноме говору меото пред. 2 тећи, трчати. Испореди у старом сдовенском тештн Т6КЖ. 3 тве место твоје.