Otadžbina

266

ИВАН ГУНДУЛИЋ

Али ријеч јој мре сред усти И ствара се мраморкоме. 1 И ако је жали што је у заблуди, да би помогла себи Крунослава јој даје ташту наду. Калинка је пита шта је њој донела, и тражи о ( њо Што је драже у твом дицу Нег' ли уморну зорни санак. Крунослава јој одговара да за њу има „лепше даре, већа блага, (( само нека јој што каже за сужња Коревскога; а она јој обесељена прича како су Козаци заробили стрица њезиног с Љубицом, како их је Коревски у сужањству њихову пазио и најзад им слободу поклонио, како ова слобода Љубицу није обрадовала јер се била заљуби.м у Коревскога. Она јој причаше даље да, кад заробише Коревскога, стриц њезин — мислећи да ће стећи милост у цара ако немилостиво поступа с оним коме ваља да буде захвалан — врже га у мрачну тамницу. Али друкчије осећаше кћи његова Љубица, која га крадом разговараше Благом ријечцом, слатком пјесни Дворбом таком толико омиле Пољаку лепа Туркиња да су се заверили једно другоме, те да ће за то јунак бити ослобођен и оженити се Љубицом: Тим склопјена 2 и готова С милости се царске вели И слобода витезова И Љубичин пир 3 весели. Оставши сама, као уједена од отровне змије, Крунослава остаде као станац камен; — коме од сад да верује кад за Коревског чу да је неверан?! Туркињи хоће да се освети а свога драгога ни проклињати по може, јер га још и сад силно љуби; још сумња и хоће да се увери. Не оклевајући отиде к Ризан-паши и каза му се да ;је брат Коревског, кога је дошао да узме у откуп. Пашу ово зачуди • али опет претворно му рече да ће се за њ заузети код цара, а он, 1 мраморкоме мислнм да је 6 пад. једнипе. Основи је на крају прионуло к; али може бити да је оно и од ваставка, ако је од основе Јирамор наотавком ћк иостале реч мраморак , који се сада не говорн, а од које је, како се чинн, оспм инструментала сингулара, и у старије време нису употребљавали остали облици. 2 старији глаголски облик (трпни придев) од глагола склопити без уметнугога л, које је сада у том облику. 3 иир, свадба.