Otadžbina

Д О В Р О В О Љ А ц

Ил се трка кола окованих чује.. . Докле тек у собу чича-Јанко ступи - - Нослао га Лаза, да се Г1аји нађе Назва: »добро јутро!« па таки изађе. 12. И донесе жути леген са ибриком, Имућнијих кућа ноносом и диком! Леген му је држ о, ибриком полив'о, А после му таки чисти убрус дао Српски пос'о беше, свилом се преткив'о, А крај му се сваки блист'о и сијао; На сваком су гране извезене биле Све од чистог злата и зелене свиле. 13. А за тим се диже, па, пун услужаја, Јави капетану, да је уст'о Паја. И капетан дођс, то се с Пајом здрави, А Јанко се с кавом и ракијом врати. После опет дође, те учтиво јави, Да су кола спремна — могу путовати. И синоћни Турчин оде дому своме, У српскоме руху — руху Лазиноме. 14. Јурила су кола с коњима у пени, Кроз Белотић бели, Штитар ушорени; У Китогу сташе пред механом једном, Где је лепа Сока крчмарица била, Па је тој механи и потомству жедном После своје смрти име оставила. Славна некад беше та њена механа, За то је »Сокином Механом« прозвана. 15. А прах Сокин давпо земљица покрива Тело јој у гробу код крчме почива. Ал причају људи, да код њена гроба И сад има нека привидница чудна. Сваке ноћи, веле, у поноћно доба Око њене крчме хода авет будна, Те путнике срета, те их гони, плаши По неки се, богме, и пиштоља маши. 16. Али авет мирно пред пиштољем стоји, Па сили и бесни — ништа се не боји. Један попа, веле, у нурију 1 иош'о, Па јо у повратку туда ноћу иш'о, И кад је с колима покрај крчме прош'о. Пред њега је јарац некакав изаш о, Па је друмом трч'о и тако се дер'о, Да је поп све брже свога коња тер'о. 17. Ал му јарац скочи за леђа у кола, И поп зајаука од тешкога бола —