Otadžbina

ДОБРОВОЉАЦ

На руци је рукап врло кратак био, Па се низ мишицу с рамена спустио. 29. А кошуља с везом ниско опуштена, Те остале голе груди и рамена, Па се она бразда може да угледи, Што, к'о стаза у рај, међу дојке тоне. Јорган није дао да се даље гледи — Покривене беху и дојке и ноне Ал га госиа мало у спавању смакла, Те се једна нога на видик истакла. 30. На нози јој била чарапа од Фула, (А госпи је лепој било име Јула). Чарапа је бела врло танка била, Нокриваше ногу чак рише колена, А дивно се беше уз ногу припила. Око ње је била подвеза свијена. Подреза је била од црвене свиле, Г1а су по п ој гране од вунице биле. 31. У горњишту беше на чарапи шара, Те се на њој поглед с насладом одмара. Шара је к'о мрежа била отворена, Те се кроз њу нога леио провидила. Беше као да је млеком наливена. Нежна, глатка, бела, па и подебела. Горе, где се грло око ноге свило, Двеста је петаља у облазу било. 32. Гледао је Паја, па му чнсто мило, А и јесте дивно за гледање било! До душе, то њему све обично беше — Доста ју је нута у кошуљи глед'о Ал тек успомене слатке узавреше, Те се био неким раздрагама пред'о. Па, није то шала — ова лепа жона За дуго од њега беше одвојена! 33. Толико је крај ње миљем занет био, Да ни бабе Маре није опазио; А она сеђаше са водом у ћаси Пајина је мајка од све муке звала, Да јој боној снаси угљевље загаси, Па је сад крај њене постеље чекала, Док се не наспава, док се не пробуди, Жао беше баки, да је из сна буди. 3 4. Али када Паја до постеље стиже, Она се пред њиме са столице диже, Па је брже бол>е своје скуте свила, Те с ћасом у руци изађе на врата,