Otadžbina

ДОБРОВОЉАД

Још им беше дон'о две шамије арасне: Једна на ђулове, друга аспурлија Без шара, ал боје алове па јасне; Мици беше дон'о, што детињству прија: Црвених мерџана, шљоке и алале И уз то још једне нанулице мале. 41. Још је био дон'о свежањ брда лаких, Па је и н.их мајци поклонио таки. Јер је она често сама платно ткала. (Да, све заборавим, да јој кажем име ! Пајина се мајка баба-Цаком звала). Сви даровс своје са захвал м приме, Па су онда сретни сви за ручак сели, Гледали у Пају, а узгред |д јели. 42. Док је слатки ручак у дворима трај'о, И Паја тегобе свог пута набрај'о, Посилни му војно чистио одело, И сабљу, што дуго к'о пуста бејаше. Чиста сабља сину, као сребро бело, Па се и ешарпа друкчије сијаше Све то за час збаци прах и рђу стару, К'о да се радује своме господару. 43. Паја намерава у Београд ићи Хтеде пред министра што брже изићи, Да му вес'о јави, шта у Босни бива, И како се раја на Србију нада, Како се.већ крвца душманска пролива, И како је Босна јоште пуна јада; Ал госпођа за пут не хтеде ни знати »Жељна сам те«, рече, »јадна погледати! с< 44. И Паја је ост'о. А то вече таки Друкчији је био кућни кутић сваки. Из госпине собе, где свекрва беше, Докле јој је снаха у болести била, Све бабине ствари на поље изнеше, Јер госпођа беше са свим оздравила. Прошла ју је била и туга и глава Није било иужно, да с њом баба спава. 45. Сад у њеној соби наместише Паји, А баби у другој засебној одаји. Селила се бака у собицу своју У том јој помага добра баба-Мара; Узгред би испиле и чашицу коју, Јер се слађе ради, слађе разговара, И Пајина мајка весело набраја, Шта је њој за ручком испричао Паја.