Otadžbina

34

ДОБРОВОЉАЦ

63. Једном, баш у петак, пред вече је било Бејаше се небо страшно натуштило. И олуја дуну, а дрва се више, Ал их бесни ветар из корена диза, Сви прозори кућни помрачени бише, А ветар час стане, а час опет стиза. И кад најзад мину, те народ измили По Шапцу се беху јади починили. 64. А тороњ је дивни без украса био Ветар га до сата беше прсломио. Е, тако и човек донекле се дигне, Па се на висини поноси и цени, Али једног дана бесни олуј стигне, И он за час буде — тороњ порушени. И она је јадна, некад боље била И она је боље дане запамтила. 65. И она је била знана и богата За првог трговца бејаше удата; Али време дође — добра радња стаде, Пазара не беше, кредит се изгуби Дућан затворпше, он у очај паде, И једног се дана из пиштоља уби. А она се нађе к'о птица на грани, Да ради, да себе и децу захрани. 66. Суд продаде кућу — код цркве је била Сад је под кирију код другог седила У ономе лепом и чистоме крају, У ком је топана с топовима била, Што је у ономе бурном окршају, Кад је тороњ пао, бура оборила, Том улицом свецем свет највише ходи, Јер у равно поље, у Грмиће, води. 67. Кад до куће дође, застаде код прага, Па лупну у врата и повика : „ Драга! ® А Драга се јави са свећом у руци Она је још млада крај шиваљке била! Вична беше раду, вична беше муци Невести је некој баш дарове шила. А кад месец бабу до врата допрати Окрете се натраг, па се у град врати. 68. Синувши над градом, у пуноме сјају, Погледа у дворе и угледа Пају Седи украј стола, прича нешто Јули, А она уз њега приљубљена седи,