Otadžbina

ДОБРОВОЉАЦ 75. Гледао је крвцу, што, сред бела данка, Истече из груди Лазаревић Ранка, Кад га бесни Бего по сред срца згоди; Ал виђе и рају, где се тајно диже, Да дочека ускрс жељеној слободи. Зна, кад српска војска под град Шабац стиже,. Да Србе од турског самовољства браниСтигоше Ваљевци, стигоше Шапчани. 76. Пред њима су гњевни осветници били Којима су Турци силом дојадили. Једно беше Јаков из Ваљева града Фочић му на веру брата погубио, А друго поп-Лука, пун јуначких јада Новљанин му брата сред Шапца убио. А уза њих други витезош славни, По јунаштву дичном само себи равни. 77. Сваки беше жељан крви од Турака: Пред Тамнавом Станко из села Бошњака г А Витомировић пред Дреновчанима, Пред Посавином је Тодор из Жабара, А пред Шапчанима, пред варошанима, Остоја Спуж храбри, јуначина стара, Што се немачкога племства одрекао, Да Србије тужне не би остављао. 78. Зна га месец добро и као хајдука И к'о осветника Србинових мука: Зна га к'о трговца; зна к'о буљубашу Коме поглед вука у јагње претвара: Глед'о му је момке, како коње јашу Памти му и Панту дична барјактара, Што но му се барјак поносито диг'о, Чим је Карађорђе Србију подиг'о. 79. Та, добро је месец све јунаке знао Све је он одозго са неба гледао! Глед'о је и онда, када јсдне ноћи Тобџија са топом кришом пређе Саву, Па, жељан Србима код Шапца помоћи, Загрми са топом слободи на славу Послали га Срби из Новога Сада, Да са браћом тера душмане из града. 80. Памти месец добро, када тај топ рикну Како српска војска око Шапца кликну. Зна, како се тада Турчип у вај дао; Зна, кад је Мус-ага из града изиш'о; Зна, кад је и Бего кришом побегао; Зна, када је Јаков у Шабац униш'о;