Otadžbina

ДОБРОВОЉАЦ л

37

Зна он и за Павла, вуконског јунака, Што оста у граду с иедесет момака. 81. Остао је био Србима на дику, А Турцима мучним на тугу велику. Зна и за Ћурчију, горскога јунака, Што но му се барјак на сред Шапца вио, На срамоту грдну обесних Турака Зна, како се тада Србин поносио ; Али зна и како туговати стаде, Када Шабац опет под Турчина паде. 82. И тада је гле'до једне зимске ноћи, Како Срби беху спремни на град поћи, И кад поноћ наста, а они се дигну, Ал су споро ишли — снег велики беше Тек пред саму зору по хладноћи стигну. Кад се пред капијом шабачком обреше, Капија је широм отворена била, И војска је на њу тајом улазила. 83- Ал таман их пола унутра униђе, Кад их оџа турски са мунаре виђе. Дигао се био да молитву чита, Ал, кад Србе виђе, он молитву ману, Па покличе Турке и међ њих похита, Да се с њима нађе крсту на мегдану, Пробуде се Турци, оружја се лате, Ал се Срби градских јендека дохвате. 84. Шта је даље било, месец није знао, Тек, кад је у вече онет засијао, Видео је Србе и жедно и гладнс И џебане клете нестало бејаше, А Турци их бесни нападоше јадне, Па им сваке муке у јендеке слаше С челама су трмке међ њих просипа.ш Па су их и врелом водом посипали. 85. Зна он за те јаде испод Шапца града Ал зна и кад Турчин на Мншару страда. Зна, кад Срби опет Шабац опколише ; Зна, кад турској војсци понестаде хране; Зна, кад Срби Турке око Шапца бише Зна за њину славу и њине мегдане. Гледао је Турке, где беже из града, Да их у Китогу снађе триста јада. ■86. Зна, кад се са града турски барјак скиде Зна, када у њему Карађорђа виде ; Зна, када у граду и Москови бише, Па чекаше кључе од српских градова,