Otadžbina
4*
ВЕРЕНИЦИ
51
»Тумарао сам и тумарао; али међу осталим видех само мушкарце. Домишљао сам се, да ћс женске бити на какву одељену месту, али тамо још не могох доспети; ако је тако, ви ћете ме сада тамо упутити. 1( »Зар ти не знаш, синко, да је људима забрањено тамо улазити, оеим ако имају какав налог?« »Па добро, шта би ми могло бити?« »Драго моје дете, правило је праведно и свето; па ако множина и терет од јада не допушта да се оно набљудује сасвим строго, зар је то раздог, да га поштен човек преступи?« »Али, оче КристоФоро®, рече Ренцо; »Лучија би требала да ми јс жена; ви знате, како смо се растали; ево двадесет месеци, како страдам и трпим; најпосле сам дошао овамо, ризикајући толике.беде, од којих је једна гора од друге, па сад.... а „Ја не знам, шта да ти кажем«, на то ће Фратар, више одговарајући својим мислима, него ли младићевим речима; „ти идеш са добром намером, и дао би бог, да сви они , који могу слободно да долазе на ово место, онако се владају, као што се могу ослонити, да ћеш се владати ти. Бог, који зацело благосиља ово твоје постојанство у наклоности и ову твоју верност у привржености и у тразкоњу оне, коју ти је он дао, бог, који је од људи строжији, али блажији, он шат не буде гледао на оно, што би пеправилно било у начину, како је тражиш. Само имаЈ на уму, да ћемо за твоје поведење на овоме месту обо,јица имати да одговарамо, л,удима можда и не, али богу зацело. Ходи. с( 0 тим речима подиже се и у исто време и Ренцо, који не пропуштајући да му пази на речи, међу тим је у себи доконао, да не помиње онај Лучијин завет, као што је био у први нах наумио. »Буде ли и за то дознао«, мишљаше, »хоће ми зацело правити и друге тешкоће. Или ћу је наћи, и опда ћемо удиљ имати времена да о томе говоримо, или.... а онда што за вајду?« Иошто га Фратар одведе до уласка, који је био према северу, опет ће рећи: »Слушај; наш отац Феличе, који је овде у лазарету настојатељ. води данас оно неколико излечених одавде на друго место ради карантина. Видиш ону цркву тамо на средини«, на дигнувши мршаву и дрктаву руку, показа на лево у мутну ваздуху кубе од капеле, које се издизаше поврх једних шатра, и настави: »онамо ће се они сада да искупе, да изађу у опходњи кроз врата, на која си ти морао ући". ,,А! дакле су због тога гледали да прокрче пут (( .