Otadžbina

52

ВЕРЕНИЦИ

»Угграво за то; а ти си морао чути и како је звоно куцало неколико пута«. »Нисам ништа чуо«. »То беше по други пут; на треће звоно биће сви искупљени; отац Феличе држаће им кратку беседу и онда ће се с њима кренути. На треће звоно отиди тамо; гледај да се наместиш иза скупљених људи на једној страни пута, где пити ћеш сметати, нити падати у очи, а моћи ћеш их видети, како пролазе, па види.... види.... да ли је она међу њима. Ако бог није хтео да је она тамо, онда овај део«, па подиже руку наново и показа на ону страну од здања, које ј& спроћу њих било, »овај део здања и један део простора испред њега одређен је женскима. Видећеш преграду од летава, која раставља тај део од овога, али је она на неким местима првкинута, а на другима отворена, тако да нећеш имати тешкоће да уђеш. А унутри, ако не будеш што чинио, што би изазвало чију сумњу, на сву прилику нико ти ништа неће казати. Ако би ти правили какве сметње, а ти реци, да те зна отац КристоФоро из * * * и да ће о теби дати обавештења. Тражи је тамо; тражи је с уздањем и.... са одрицањем. Јер имај на уму, да није мало, што си дошао да овде тражиш: три тражиш живу душу у лазарету! Знаш ли ти, колико сам пута видео, како се овај мој бедни народ обнављао, колико сам их видео, да су их одавде однели а колико их мало да су отишли!.... Пођи спреман да принесеш жртву....« »Да, и ја то увиђам®, упаде мр уречРенцо, подигнувши очи, и сав се у лицу промени; »разумем. Идем; гледаћу, тражићу, на једном месту, на другом а онда у целоме лазарету, уздуж и попреко.... а ако је не нађем !.... (с »А ако је не нађеш?« понови Фратар с изразом озбиљности и очекивања на лицу и са погледом, који укораваше. Али Ренцо, коме се код те помисли опет распали јарост, те му се смрче пред очима, ионови и настави: »Ако њу не нађем, гледаћу да нађем неког другога. Било у Милану, било у његовим зликовачким дворовима, било на крај света, или у ђавољој кући, хоћу наћи онога ниткова, који нас је раставио, онога лупежа, кога да није било , Лучија би још пре двадесет месеци била моја, па ако би нам било суђено да умрсмо, барем бисмо умрли заједно. Ако је само у животу, хоћу га већ наћи....« „Ренцо!« рече Фратар и узе га за руку, а погледа га још строжије. »Па ако га нађем«, настави Ренцо, кога је јарост заслепила, »аио му куга није већ судила.... Није ту више оно време, кадјема каква кукавица заклоњена својим бравима могла људе бацати у оча-