Otadžbina

РАЗВИТАК ТЕОЛОГИЈЕ

57

бирања -* један се дух, једно божанство истакне међу осталима и времеиом постаје специјално божанство тога народа , коме једном онда и припада сва служба и сви обреди. Но ни овај култус ни ритуал не искључују — а ово и јесте главно — веровање да други народи имају засебне, своје богове и своје богослужење. У овоме и јесте разлика између монолатрије, треће Фазе теолошке еволуције, монотеизма. Монолатрија је још систем политеистички у толико у колико допушта да поред једнога бога има и других бића духовних, божанских, а од обичног политеизма разликује се тиме што су у њему сва ова божанства* тек божанства другог реда, што се, дакле, над свима њима уздиже један дух , један Бог — чиме се граничи с монотеизмои — и који једино може бити предмет обожавања његовога народа. У овим двема Фазама теолошког развитка , у предачком скиотизму и монолатрији, морални је елеменат често врло јак и етички кодскс долази у све тешњи однос с теолошким системом. Ту већ сам бог или богови узимају моралност под своје окриље казнећи још на овом свету или на оном за свако рђаво, а награђујући за свако добро, моралпо дело. Но божанства се још схватају као скроз и скроз људска, која и за сенку непогптовања према боговима, које бп се огледало у непослушности или небрежљивости према њихним наредбама и потребним обредима казне тако исто строго као и за гажење моралних прописа. Ту се побожпост састоји у тачном вршењу разноличних обреда оиако исто као што је побожност и испуњавање правила моралног закона. У ову теолошку каталогију, наставља Хексли, монолатрију ваља ставити и теологију старпх Јевреја. „Онису били политеисте, у ко.шко су допуштали да има и других Елохима, духова божанског реда, осим Јехове; а разликовали су се од обичних политеиста тиме што с-у веровали да је Јехова врховни Бог и једини иредмет њихног народ. богоштовља. Тешко је одредити колики је део заслуге Мојсејеве, човека, по легенди, одраслог на двору мисирском п познатог културом јегипатском, да покрене развитак теолошких појмова свога народа, да га уздигне, на висину својега схватања. Изгледа само да јс несумњив Факат да су Јевреји у теологији, до времена своје инвазије на Ханаан , већ прошли прве ступње теолошке еволуције : обож.авање духова и обожавање преДака. Но развитак јеврејске теологије није се могао ни овде задржати. Осми век пре Христа већ јасно показује знаке јако претриљене промене. У књигама пророчким (Исаије, Јеремије, Јоила и др.) опажа се нов свет идеја, рефермација је у пуном јеку. »Суштина ове промене је у супротности односа теологије к етици према положају