Otadžbina
64
НА ПРЕСТОЛУ
»Ко ме зове?« упита он кроз бледе и задрктале усне. »Ти не можеш к мени !« »Ко си ти? Ко си ти? с( викну Бруно. Њега прође језа, и коњ је дактао. Је ли могуће, да у стенама станују вештице? Отуда из оне стене долазио је глас. »Ко си ти? к понови Бруно. »Твој ми се глас — с( »Зар га још познајеш? Црну Естеру? Врати се, иначе ћеш погинути! 11 Нешто се брзо спушташе низ брежуљак. Бруно је сав укочен седео на свом коњу. На послетку пусти из ;>уке узду, разгледа руку, свуче рукавицу, као да се хтео уверити да је још жив, да је још дан , да није све само сан, дивљи одблесак немирног уображења..,. Коњ оде лагано даље. На један пут одскочи у страну — један пуцањ одјекну. Ко ли то лови сад ту ? Бруно је већ изашао био из свога имања. Ко ли то лови у краљевој гауми, у којој ће лов тек идућега месеца отпочети ? С неким особитим задовољством ухвати се Бруно за своје бркове. Он је опет јасно све осећао, он је познавао ствари у свету. Он се маши за револвер у кубурлији на седлу и мирно загледа, је ли напуњен. Коњ пође даље. У то угледа Бруно на једном дрвету пушчану цев, која је на њ управљена и иза дрвета викну глас: »Врати се, или ћу те убити! Један! два! три —« Бруно окрене коња, али сав је дрктао од главе до пете, иза њега беше пуна пушка , сваког тренутка могло га је олово убити -- хладан му зној проби лице, очи су му гореле , није смео руком. да мрдне; онај с пушком иза њега могао би кретање руком рђаво да разуме, па с леђа да га убије. Тек кад је стигао до угла стене, где га је мало час викнула црна Естера, па је за тим онако тајанствено нестаде — она га је опомињала , она његову љубав није заборавила и он ће се за њу бринути — тек на том месту ослободи се, да опет дахне душом. Он дирну коња мамузама и одјури, ни сам није знао куда ће, и тек кад угледа пред собом урађепу њиву, на којој су људи радили, сиђе с коња и седе на земљу. У првом осећању свога спасења појави се у њему добра мисао. Он је хтео да се врати, да пун покајања падне пред свога оца и да измоли од њега опроштај; он му је хтео да каже, како хоће да се од сада стара за црну. Естеру, која је била први узрок заваде између њих. Али он се осећао тако уморан, да није могао ни устати,. и у њему је нешто говорило: ти не можеш! Два таква потреса јед-