Otadžbina
НА ПРЕСТОЛУ
75
рила у ваздух: с Богом, Еми! За тим рече собарици, да ова нареди да јој се оседла коњ, она хоће да изјаши. Она не показа лица собарици. Нико не сме да види то чело. Собарица јој поможе да обуче јахаћу хаљину, метну јој шешир на главу, на коме још беше заденуто орлово крило. Ирма задрхта, кад је, дохвативши се шешира, додирнула крнло ; ту је тицу краљ убио и њој његово крило дао тада... Она нареди, да јој се преко вела на шеширу пребаци још један всо п кад се са свим увила, она изиђе. Она не погледа никуда. Ни од чега не узе опроштаја, она је гледала само у земљу. У дворишту је стајао Ирмин коњ ; он је хрзао кад је Ирму угледао. Она није питала, ко јој је њенога коња из престонице довео; она га помилова по врату и зовну га по његовом имену: Плуто. Њој беше у мис.шма као да је ван овога света, па је коња гледала као да га никада видела није. Она се попе на коња. Ту беше и велики пас, кога је њезин отац највише волео, и лајаше за њом. Она нареди, да пса одведу у кућу. Мирним кораком одјаха она одавдс : Она не погледа ни лево ни дес-но. Сунце стојаше унраво иза врхова дрвећа и светлост је његова продирала кроз грање као танки конци, између стабла сијало се небо као у злату. Она заустави коња и дозва Баума, који је за њом јахао ; он јој приђе. „ Колико имате новаца код себе?« »Само неколико Форината. с< »Мени требају сто Форината. Вратите се кући и донесите тај новац. Баум се затезаше ; он хтеде рећи, како му је заповеђено да грофицу не оставља саму, али он не умеде то да каже. „Што се затежете ? Зар ме нисте разумели?" упита Ирма, а глас јој беше мало љут. »Одмах се вратите!« Баум окрете свога коња. Тек што је он измакао испред ње, она ободе коња преко јендека у страну кроз једну ливаду, па у шуму. У галопу ишла је истим нутем, којим је и Бруно пре неки дан јахао. Коњ беше врло жив, он се радовао што је с њим његова лепа јахачица , они су се познавали обоје добро ; каодаиде у лов, јурио је коњ весело тим путем. И доиста ишло се у лов, ено тамо пуче пушка, али Плуто се не уплаши, он је научио на пуцање. Све веселије јури у галопу. Вечсрње руменило прозираше кроз дрвеће и одсијавало је на дрвећу и маховини. Све даље и даље јурило се у галопу, све даље и даље ! Ево је на гребену брега и доле се засја велико језеро као у пурпуру.