Otadžbina

ШТА ЈЕ УПРАВ БИ.10

29

Дошавши на ивицу шуме хтедох, да се спустим до кладенца, кад се од некуд на један пут заори гласно смејање. Ја се тргох. Оно чудио осећање, које ме обузе, не могу да вам опишем. Беше то узбуђење зачињено некаквим страхом. Стадох дисати тише, гледах на ту страну и не умедох да се макнем с места. Али не могући ништа цриметити, морадох напред. Смејање се заори опет и сад познадох од куд долази. Осећах да ми ноге клецају, али пођох право тамо и — боже мој, шта видех ! Поред кладенца стоји женско чељаде, тако лепо, каквога још нисам видео. Стасито, распушгене сјајно плаве косе и у халзини белој око паса притегнутој уз витки струк и брани се од некаквог дерана, који је прска водом са снажне луле студенчеве. Она се брани, али тако исто гледа, да и сама врати зајам њему, па кад га завара, те га попрска, одма се на глас закикоће. Ја стадох једва дишући да гледам, шта ће бити. Заклоних се за једну липу и не скидах очију с необичне слике. Прво, што ми на памет паде, беше нриповетка мога Нишлије и јунакиња тз приповетке Змајевића Јела. Бејах далеко за добрих педесет корачаји, али очи бејах отворио тако добро, да ми се чињаше, да стојим лицем пред њом. Обузе ме и радост што доживех да видим такве лепоте али и тешка сета, јер ми у иамети беше све једнако зулум обесних Турака. Бејах се занео за несрећном Јелом и њеномсудбином и не скидах очију с веселе девојке крај студенца. И да је осгала онде ваздан, ја бих, чини ми се остао так.ође ваздан тако стојећи, да јој се из прикрајка дивим. Али мене трже из заноса грозан пуцањ. Пза мене, скоро иза самих леђи, пуче пушка и ја се престрављен окретох, да видим шта је У исти мах чух и вриоак од стране студенца. Иза мене стајаше главом Колега и тако исто блед и пренеражен као и ја гледаше у мене, чудећи се од куд ја тако изненада на пуцањ његове пушке. Он беше поранио у лов и баш ту иза мене пуцао