Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

Стари киез, као и сваки отац, беше јако осетљпв према части и врлинама својих кћери. Он беше преко сваке хМере љубоморан на ове а особито на своје љубимче — Кити. Сваки час примећавао је кнегињи да своје кћери компромитује. Кнегиња је на ово била навпкла још са старијим кћерима, а.ш је сад приметила да осетљивост мужа јој има јаких основа. Она је увидела да се је у последње време у друштвеним обичајима много што шта изменило и да су материнске дужности постале много теже. Даље је увидела, да Китнне вршњакиње образују извесно поколење, да су посвршавале разноврсне науке, да се с људима врло слободно опходе и да се саме извозе. Многе од њих се не клањаху, а што је најглавније, све беху тврдо убеђене да избор мужа није више родитељска брига, но њихова сопствена. »Данас се не удаје као некада!" Мншљаху а и говораху младе девојке, а тако мислише и старији људи. Али врсту и начин и »како се данас удаје?" кнегиња није могла ни од кога докучити. Француски начин, по коме родитељи управљају судбином свога детета, више се не употребљаваше, него му сваки манисаше. Енглески начин — апсолутна неограниченост младих девојака — такође се не употребљаваше, јер за руско друштво беше немогућ. Руски начин проводаџилука изгледао је као нешто са свим страшно, њему се свако потсмеваше па и сама кнегиња. Али нико није умео казати, како би се могло удатп на особени начин? Свако, са ким се кнегиња о томе разговарала, рече јој: »божја воља.' Данас је дошло тако време да се морамо старих времена одрицати. Данас хоће омладина да се жени и удаје, а не ми старији. За то јој се мора дозволити да међусобио свршава онако како сама разуме. ® Лако је било говорити онима који не имађаху кћери. Али штегиња мишљаше, да њена кћи може лако заволити кога који не би хтео да се жени или који није за мужа, и ономе, којћ је ма колико покушавао да ј'е убеди, да се мора дозволити младежи у данашња времена да сама својим животом управљала, веровала је чолико, као кад би ко рекао да место најбоље играчке, ваља пружити петогодишњем детету пуне пиштоље. С тих разлога узнемираваше се кнегиња вите због Кити, него због обеју старијих кћери. Кнегпња се бојаше, да се Вроњски може задовољити само тиме, да се њеној кћери удвара. Она Је приметила да је Кити у њега већ заљубљена. Ну ипак се тешила, што је он поштен човек, из добре породице, па да тако што не ће учинити; а при том јој беше познато, да је код садање слободе у опхођењу, младој девојци лако бнло окренути главу, а да свн људи у опште такву погрешку олако сносе.