Otadžbina

НЕБЛаГОДАРНОСТ срба спрам русије

565

«3а прву потребу ппсмености биле су установљене грађанске п гарнизонске шкоде. Најпосле, кад су заведене губерније (1775 почело се старати и за народне школе. Међутим у половини XVIII столећа кад је основан московски универзитет, показала се све већа потреба унутрашњег преображаја у области васпнтања. «Тај иреображај извршио је сриски педагог Тодор Јанковић потомак старе српске породице пз села Миријева. (код Београда) која се доселила у Каменицу 1741;, кога је препоручио српски митрополит Јоспф Путнпк великоме кнезу Павлу Петровићу, кад му је овај изјавио жељу да бн желио узети Србе за наставнике. Свршив школе у Карловцнма, шиао је о трошку владнке Вићентија Видака у Беч где је изучавао ФилосоФију и правничке науке, а носле тога кад се заводила школска реФорма у Србаља, постављен је за управитеља народних школа у Банату. Он је лепо уредио школе и бранио је српску писменицу коју су хтели да истисну из шх -ГОла. Кад га је велики кнез Павле Петровпћ позвао да дође у Русију , Аустрија му је градила врло угодне понуде да остане, али он их одбп п лати се реФормисања народних школа у Русији. «Он је код нас делао као управитељ народних школа, као руководилац учитељске семинарије , која је установљена ио његовој замисли. Нсто тако он је израдио план за уннверзнтете који су се имали отворити. «Неуморан труд и рад на пољу наставе изнурпше најпосле његову снагу. Јанковић умре 1813. «3аслуге Јанковићеве у погледу предавања у нашим школама биле су огромне. Он је пресадпо на наше земљпште боље плодове европске педагогпје. Јанковнћ је ишао на то да учптељ пробуди код ученика пажњу п вољу к учењу , да ученнцима буде путевођа а не истраживач. «У свом званичном кругу гледао је Јанковић да створи једнак и сталан метод учења, па је посветио свој труд на устројство војничких н женских учевнпх завода. ШеОТАЏБИНА КЊ. XXI. СВ. 84-ТА 36