Otadžbina

566

НЕБ.1АГ0ДАРН0СТ СРБА СПРЛМ РУСИЈЕ

гове наредбе за днректоре, његова унутства за надзорнике, одобрпле су и прихватнле све власти од којих су школе зависиле. Његова је такође мисао да управитељи и учитељи прибирају географску и статистичку грађу у оним областима у којима су се школе находнле. «Јанковићевом раду има се захвалити што су из народнпх школа поникле гимназије , што су се из гимназија развили уннверзитети, у којима је наменио катедре ученим Србима. И његови научни радови заслужују сваку пажњу. Он је саставио десет учебника школских а наппсао је и руководна упуства. Тако је саставно учебнике за основну наставу. за геограФију, за псторпју света, руску историју, и књпгу о дужностима човековим. Као члан руске академије припомагао је Јанковић јако у раду за руски академпчки речник н саставио је, по нарочптој жељи царице Катарнне II, редакцију упоредног речника за све језике по азбучном реду са додатцима. «Јанковић је био ђак Досптија Обрадовића по узвишеном одушевљењу којим је он своју задаћу вршио. Велики српски просветник Доситпје улио је у душу Јанковићеву и ону ревност и љубав. којом је посветио Русима све своје силе, док није изнемогао. «Без околишења тврдим да је Србин Јанковић оживео руску народну просвету духом науке што оплемењује срце н разум, духом науке Доситија Обрадовића. «Дакле лепшп део у историји руске народне просвете, могао би се звати епохом српске педагогије. «Ево какав је правац те педагогије Доситија Обрадовића и Тодора Јанковића: «Васпитање, образовање омладпне у духу Обрадовића п Јанковића оснива се на верп отаца , па се завршује очигледним, повторнпм и разумљивим разјашњењем предмета. Речи без познавања предмета празне су речи, а то правило што га је изрекао чех Коменски, оправдало се и у учитељској семинарији и у народним школама.