Otadžbina

О ОБ-ШКУ II СЕЛПЧИШ1 НАП1Е ЗЕМЉЕ

003

окретања као потпуно кружна. Међутим ово нпје у ствари тако било. Кеплер је, имајући опажања славнога Тихо де Браха пред собом, видео да се Фактпчко кретање Марсово по путањн његовој око Сунца. не слаже с рачуном за пунпх осам минута, а уверен, да Тихо ннје могао за толико погрешпти, Кеплер дође на мисао, да кретања у природи нису потпуно кружна већ да за нешто мало морају одступати од кружнога кретања. По дужем размишљању он је н дошао до коректнога схватања и узвикнуо: «IIз ових осам минута основа% ја нову теорију, која Ие сва иланетска кретања иотиуно објаснити». Проналаском планетарнпх елиптичких путања, Кеплер је још више унапредио Коперников систем, и своје првенче «Му81егшт Созто^гарМсит", које је одушевљено хармонпју СФера преузноспло — заменио у брзо својим новим делима: «А$Ггопоггпа погза сЈе тоМђие 81е11ае МагИз ех оћбегуа^опЈћиб Тусћотз Вгаће» 1609; п аНагтотсез типсИ» 1619. У овпм делима објави он свету изналазак сва три закона, по којима се планете окрећу и који васпоном владају, а сигуран у њихову основаност вели: аПосле дугог узалудног мучења сину ми најиосле светлост сазнања. Ево вам резултата мојих студија. Ни најмање ми није до тога стало, да се бринем, да ли ће сувременици моје дело читати. Оно Ие се иосле сто година сигурно морати читати.» Али свет се обнчно баца блатом на оно што је узвишенпје и светлије, н тако хтедоше са опскурном силом из света да истисну хелиоцентарски систем или Копернпкову Механику. па ако је могућно, да н земљу поново зауставе. Крајем Фебруара 1616. год. сљедовала је већ забрана тако зване Конгрегације Пндекса. Од ове је Конгрегације н Галилеј 17 година доцнпје, много што шта претрпео, али при свем том, у ово.ме времену учнњен напредак, ннје се могао више нпчим зауставитп,