Otadžbina

О ОБЛИКУ И ВЕЛНЧИНИ НАШЕ ЗЕМЉЕ

Ј е Р Дурбин, који је још 1608. год. Лииерше пронашао, повео је ново коло испитпвања и доказа, па продирући овај космички простор, одвео и све већим и важнијим проналасцима.

IX. Вилеброрд Снелије и основа модерне Геодезије. Године 1615. пронађе Вилеброрд Снолијс и триангулацнју, и својим делом: «Бос1;г1па 1г1ап§и1огит» 1627. отвори нову епоху за премеравања Земље, која се данас врше са таквом тачношћу, да у велико задовољавају научне тежње нашега времена. Нови принцип, који је заменио пређашња заметна непосредна мерења, и који ће и у будуће бити основа за сва геодетска мерења. састоји се у овоме: дужина каквога лука на меридијану међу упоредницима, које можемо да замислимо повучене кроз крајње лукове тачке, мери се на тај начин, да се између крајњих тачака уметне систем троуглова и у овоме само једна једина страна, тако звана основица измери, а тако исто и сви углови, па да се помоћу ових углова и оне основице све остало рачуна. Мерењем углова у поменутим троуглима одређује се узајамни положај појединих тачака, али то није довољно, већ је потребно, да знамо и то, колики су углови што поједине стране троуглова с меридијаном или правцем Југ-Север у једној полазној тачци онога система троуглова захватају. Ови хоризонатни углови зову се Азимути троуглових страиа и могу се добпти само астрономским опажањем. Кад је све ово свршено и кад су све стране уметутих троуглова израчунате, онда замишљамо да сви ови троугли леже на лопти, или на СФери, па их као СФерне и рачунамо. Кад су израчунате све дужине и нађени сви азимути, онда је тиме троугаона мрежа према меридијану роз пролазну тачку утврђена, но да се она не би могла