Otadžbina

8

КЊАИ МНЛОШ

он ћете учинитн везнром и господарем над овом провинцпјом својега царства«. ■ Оазнавшп од Али-паше још погдешто. што му је потребало знатп. Милош му поклони једног арапског хата. богато одело п знатну суму новаца, иа га заједно с осталим Турцнма који беху заробљенп на Дубљу, посла Куршпд-пашп. Како међутим Марашли Алп паша са својом војском беше стпгао на јужну гранпцу, Милош оставн на Дринп опсервационн кор под командом Петра Молера. обпђе све позиције које Србп беху заузели спрам Београда. па онда похита у Јагодину где се, на Липару, беше искупило нешто од устаннчке војске, заморавајући румелијску војску својпм чаркама. Тек што је стигао, Мплош добн писмо п од Куршидпаше п од Марашли Алп иаше. у којнма га оба турска команданта позпвају да преговзрају о мпру Прво беше иоследица рапорта. који беше Алипаша Никшићски поднео Куршиднашн о снази устаничке војске и о Милошу. а нз другог се писма видело да Марашлија има овлашћење од Султана да сврши српско иитање било оружјем бнло преговорима. II ако у оним околностима беше за једног српског вођа опасније отићи сам у главни стан турске војске. него јуришати на најстрашнију турску позпцију, Милош је нојмио од колике важности беху ионуде које су му чињене, за то је прелетао с једнога краја Србије на другп. из Јагодине у главнп стан Куршид-пашин. где је само каваљерству Али-аге Серчесме којп га је узео иа душу. и његових 2000 делија. имао да благодари што је остао жив—одатле натраг у главни стан Марашли-алп-цаше. У преговорима које је водио са тим турскпм везнрнма. тако се вешто умео користити суревњнвошћу њиховом — п Куршпд п Марашлија отималп су се о заслугу иред портом ко је умирио Србију — да је најзад успео не само истератн крвопнју српску Сулејман-пашу из Београда. отевшп му све српско робље