Otadžbina

КЊАЗ МИ.10Ш

I

теља у бегство него да га сатру. Сада је. кели, друга ствар. Сада ће нас гледатн сунце. Не треба да нам умакне ни један. «3а крст часни, у име Божије, јуриш!» Ово беше доста за борбу са босанскпм потурчењацима За тренутак ока сви јендеци пред утврђељима турским беху испуњени, палисаде оборене, п пре него што су Турци могли и помислити на одбрану, Србп беху већ у њиховим шанчевима. Међ Турцпма настаде таква ианика, да се ни један није бранио, већ само гледао да како да се сиасе. Свп јурнуше бегатн. Срби су их гонили и сваког кога су стпгли касаиили су са неизказаном мрзошћу. У мало нпје тако псечен и сам командант ове турске војске Али-паша, коме беху убплн коња и који бегаше пешке, бацивши свој драгоценп турбан с главе, да га по њему небп познали. Али у тренутку када је један од срнских устаннка, који беше нашао пашин турбан, хтео да се дочепа његовог госе, Мплош долети, спасе Алипаши живот, повратп му турбан, и одведе га као заробљеника, алп са свпма иочастпма које припадају његовом чину — у свој главии стан. Ова је победа још впше подпгла храброст устаника јер они су, не изгубивши више од педесет својих људи, унраво десетковалп читаву једну турску војску. На л-;алост Милош је у овој битци изгубио два врло храбра вођа, Милића Дринчића п Снму Пенадовића. Али паша остао је неколико дана код Милоша који је то време употребно да му протумачн зашто су Срби по ново усталн на оружје. Ево шта му је Алипаша одговорио: «Када би Султан знао шта вн вредпте, н шта су ваше жеље, он би вам за цело дао све иривплегпје које бн ви потражилн. Што се тебе тнче, ако хоћеш да се очуваш на висини на коју си се својим заслугама иста као, чувај се добро да не иотражиш иомоћи ни у једне евроиске силе. Ослони се на милост Падпшаха, веруј ми,