Otadžbina

КН ј АЗ МП.1ГШ

11

начшш «велики народни суд» коме је дао толика права да је готово постао државни савет, у кога је он тражио савета за унутрашњу и спољну политику. Задржавшп поделу Србије на нахнје и на срезове. он постави за сваку нахију по једног обркнеза и по један нахијски суд, за сваки срез по једног кнеза. а у свакоме селу по кмета. На тај начин турскн муселими немађаху више никаква права да се мешају у срнске послове; нико нпје више хтео да иде њима на суд. Сви протести Марашлијини не помогоше ништа. Милош је наставњао своје реФорме. Мало но мало нестаде из унутраШњости Србнје турских војника спахнја, пашпних агената и осталих глобаџија које је народ, нешто с батином у руци,сатерао у оно неколико турскпх гарнизопа. Мплош беше Фактички постао Господар Србије. који је био у стању да брани права своје државе. Али је Милош увпђао да је пре свега нужно добити признање Портино за све што је он у Србији урадно. па сазнавши да се Русија, стидећп се 8. свог букурештанског уговора, спрема да тражи комнсију за ревпзију тога уговора, иохнта да пошље једну депутацију у Цариград и да тражп једног царског комесара за уређење народских послова. Порта посла једног коџаћана држ. секретара; у Београд, али са Ферманом. који нпје могао задовољити Србе, јер у њему се само муселими укпдаху по унутрашњости, Мплош се признаваше не за књаза, већ за баш-кнеза. па и то се давало под условом, да се Срби обвежу написмено да неће никад ништа више тражити. Срби одбнше овај Ферман тако категорпчки, да се коџа-ћан нпје смео вратити сувим у Цариград, већ оде Дунавом. II ако је овај комесар насликао Србе п њиховог шеФа што може бити црње, Порта позва Милоша да пошље нову народну депутацију у Цариград. Он је посла с оваквом ннструкцијом : да тражн све вароши и села. која су учествовала у устанку када је закључен мир у